Izvor: Blic, 28.Nov.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Joga lek za stres
Jedan od sigurnih načina da se oslobodite stresa, tenzije i negativnih misli a da ne uzimate sedative jeste indijska veština - joga. Pravilno disanje i određeni položaji čine da se oslobodite stresa i lakše nosite sa svakodnevnim obavezama.
Ova veština postepeno menja nivo zdravlja i nivo energije ka boljem. Joga kombinuje sve aspekte ljudskog bića, ne samo fizički nego i emotivni i mentalni.
- Samo ako čovek posmatra sebe kako diše, automatski prebacuje pažnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa problema na jednu vrlo jednostavnu aktivnost koja se dešava 24 sata dnevno. Prebacuje fokus na jednu stvar, a to je kao anestezija za um. I to utiče na njega tako što ga opušta i umiruje. To povećava svesnost i čovek bolje funkcioniše - kaže Vesko Minčić iz "Joga Srbije”.
Sporo i lagano disanje umiruje nervni sistem, daje mu signal da se opusti. Deluje i na telo tako što ga opušta, prestaje lučenje adrenalina, usporava krvotok i opušta srce. Osim na koncentraciju, vežbama u jogi utičemo na mišiće i zglobove tako što ih, kako objašnjava Minčić, naizmenično istežemo i jačamo, a to opet dovodi do njihovog optimalnog tonusa, zategnutosti kože, pravilne cirkulacije u telu i optimalnog zdravlja. Jogu mogu svi da vežbaju, ne postoje starosna ograničenja.
Joga je dobra i za glavobolje pošto su one često plod prevelike mentalne aktivnosti, stresa i napetosti. Pravilnim disanjem može da se taj višak energije raspodeli i da se izbaci.
- Dah je most između tela i uma, što znači da može da utiče i na jedno i na drugo. Stres utiče negativno na sve aspekte fizičkog tela, emocije, misli i Nadi šodan položaj naizmenično disanje nozdrvama. Početnici treba prvo da urade pet udaha na levu nozdrvu, pa kroz desnu, pa kroz obe. Možete da ponovite pet rundi, pa postepeno povećate broj. Drugi stepen je udah kroz levu, izdah kroz desnu nozdrvu
mentalno stanje. Ako je čovek u strahu, fizički reaguje tako što se zatvara, grči i to stvara povišen tonus mišića i nervne čvorove. Dah postaje kratak, brz, luči se adrenalin. Um postaje fokusiran na odbranu, borbu, akciju i to je stanje konstantne napetosti koje ubrzava krvotok, disanje i loše utiče na srce i smanjuje životni vek - priča naš sagovornik.
- Učestalost vežbanja zavisi od toga koliko vremena, volje i discipline imate za vežbe. Jednom nedeljno je minimum da održite balans i ravnotežu. Dva puta nedeljno je optimum kada je napredak već primetan. Tri puta nedeljno je za one koji baš žele da rade na sebi. Što više i češće vežbate, to su jači efekti. Idealno bi bilo ko može da radi svaki dan bar po deset minuta - tvrdi Minčić. Najbolje je da vežbate ujutru na prazan stomak ili uveče laganije vežbe. Minimum mesec dana je potrebno da bi čovek osetio promene. Posle šest meseci već ima trajnih promena i promena na fizičkom telu, u načinu razmišljanja, funkcionisanja, imunitet jača... Nemojte da jedete najmanje dva do tri sata pre treninga jer će se hrana bućkati po stomaku i odvlačiće vam koncentraciju od vežbe.
Završio školu joge u Indiji
Majka me je uvela u jogu kad sam imao 11 godina, ali aktivno treniram od 2005. godine posle studija u Biharskoj školi joge u Indiji. Od 2007. godine držim časove. Joga mi je promenila ceo život. Imao sam mnogo fizičkih, emotivnih i mentalnih problema koje sam rešio pomoću joge - kaže Vesko Minčić.
