Izvor: Blic, 17.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Joakimfest' ostaje u Kragujevcu
'Joakimfest' ostaje u Kragujevcu
KRAGUJEVAC - Četvrti susreti profesionalnih pozorišta Srbije, pod nazivom 'Joakimfest', održaće se od 7. do 14. maja u Kragujevcu, odlučili su Direkcija festivala i grad Kragujevac. Ovu vest 'Blicu' je potvrdio Dragan Jakovljević, direktor Direkcije festivala.
Jakovljević je izjavio da će predložiti gradu Kragujevcu, glavnom finansijeru, proširenje selekcije i učešće pozorišta ne samo južno od Beograda već i iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda, Vojvodine i inostranstva.
- Grad najstarijeg srpskog teatra i njegova publika zaslužuju da imaju takav festival - poručio je Jakovljević nakon što je Savet Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije obelodanio da je doneo odluku da se Festival 'Joakim Vujić' početkom maja održi i u Kruševcu, a svake naredne godine u drugom gradu.
Zbog toga će se ove godine paralelno održati dva festivala. Savet Zajednice optužuje Kragujevčane za uzurpaciju Direkcije, samovolju i apsolutizam, dok direktor Dragan Jakovljević tvrdi da su sve odluke utemeljene na zakonu.
- Prestala je potreba za sazivanjem direktora ostalih pozorišta. Pismeno su obavešteni 19. januara prošle godine i zamoljeni da daju sugestije i predloge za unapređenje festivala. Međutim, nikakvih primedaba nije bilo - kaže Jakovljević.
Arsenije Lukić
Zaposlenje odbije 1.600 ljudi Posao ne žele konobari i građevinci
Podatak Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) da posao mesečno odbije ili se ne prijavi na listu čekanja oko 1.600 osoba, ozbiljno menja sliku nezaposlenosti u Nišu jer to znači da posla za neke kategorije ima, ali da ga ne prihvataju zbog rada na crno.
Dragan Ognjanović, zamenik direktora ove službe, kaže da ponuđeno zaposlenje najčešće odbijaju građevinski i ugostiteljski radnici i da se onda takve osobe 'skidaju' sa liste, ali da imaju pravo posle tri meseca ponovo da se prijave.
- Od 37.000 nezaposlenih osoba u Nišu, oko 13.000 ih radi na crno. To je neka naša procena koja nije utemeljena na preciznim podacima. Ne grešimo mnogo, ako znamo da 1.600 osoba mesečno neće ponuđeni posao, a mnogi se posle 'skidanja' i ne jave. Niko do sada u gradu nije obavio precizno istraživanje na nekom uzorku koliko ljudi radi na crno, ali je poznato da radnici to čine iz dva razloga. Prvi je što poslodavci ne žele da prijave radnike kako bi uštedeli na doprinosima, a drugi je to što sami radnici traže od poslodavaca da im ne uplaćuju doprinose, a da im taj novac isplate na ruke - priča Ognjanović.
Mirjana Jeftić-Petković, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da bi se rad na crno suzbio kada bi porezi na plate bili niži.
- Poslodavcu bi, uslovno rečeno, trebalo da se isplati da ne razmišlja o tome da li će biti kažnjen ako ne prijavi osobu kod nas. Tu se često radi o čistoj eksploataciji radnika, mada se konobarima i građevincima više isplati da rade tezgaroški nego da uredno budu prijavljeni - napominje Jeftić-Petković.
Radmilo i Dragica Pešić imaju tezgu na buvljaku i auto-pijaci. Oni mesečno zarade između 40.000 do 50.000 dinara.
- Meni su nudili posao prošle godine da radim u stovarištu građevinske firme jer imam srednju građevinsku školu. Plata je trebalo da iznosi 14.000 i plus doprinosi. Ne isplati se. Dok radim dve smene, pa se odmaram tri, nemam vremena da idem u nabavku robe, a žena sama da radi na dve tezge je nemoguće - kaže Radmilo koji prodaje tekstilnu robu. To isto tvrdi i keramičar Hranislav Todorović.
- Kvadrat lepljenja pločica vredi od pet do osam evra. Pa, kad jedno kupatilo završim od 25 kvadrata za pet dana, ja zaradim platu u firmi - kaže Todorović.
M. Smiljković
|
