Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezero s tradicijom
Palić, koji ove godine beleži 163. turističku sezonu, vršnjak je Karlovih Vara i Vizbadena. U ovom, nekada mondenskom, letovalištu još 1880. godine održane su velike sportske igre
Subotica nema reku, ni planinu, ali ima Palić, „osetljivo” jezero koje zahteva negu. Zato je priča o Paliću istovremeno i priča o brizi Subotičana da ga sačuvaju. Da li je voda čista, bujaju li alge, osećaju li se dobro ribe u jezeru, koji vetrovi duvaju?
Palić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je priča o mondenskom letovalištu iz druge polovine 19. veka, o vršnjaku Opatije, Vizbadena, Karlovih Vara i Bleda. Jezero je od grada udaljeno šest kilometara. To je, kažu, gostinska soba svih Subotičana. Zaklonjeno je od puteva gustim stoletnim parkom, a Boško Krstić je u monografiji „Palićke šetnje” zapisao da je to luksuzno odmaralište evropskog nivoa, trezor prirodnog blaga, s udobnim hotelima, bogatim vilama, dobrim kafanama, gospodstvenom atmosferom.
Po mišljenju naučnika, jezero datira još iz ledenog doba, a po predanjima, isplakali su ga pastiri. Još dvadesetih godina 19. veka znameniti Subotičani pokrenuli su ideju da se jezero koristi za kupanje, pošto je voda bila lekovita za bolesti kože. Prve kade su postavljene nešto kasnije, kako bi se voda iz jezera u njima zagrevala a gospoda zadovoljno brčkala, jer ulazak u jezero, zbog mulja i hladne vode, nije bio prijatan.
Palić je u drugoj polovini 19. veka postao mondensko mesto tadašnje Austrougarske, koja je bila na vrhuncu moći. Jedan od najstarijih teniskih klubova u Evropi osnovan je 1878. Dve godine docnije, na Paliću su održane prve nezvanične olimpijske igre (16 godina pre obnove prvih olimpijskih igara modernog doba u Grčkoj), zahvaljujući braći Vermeš, francuskim đacima i poznavaocima slavnog Pjera de Kubertena. Takmičenja u atletici, rvanju, boksu, plivanju" organizovana su sve do 1912. godine, pa je Palić u peštanskim novinama proglašavan za Olimp Austrougarske.
Braća Vermeš su 1891. sagradila vile „Lujzu”, „Sovin dom” i kružnu 505 metara dugu biciklističku stazu, treću u Evropi, koja je napravljena iza londonske i lajpciške.
Od 1909. do 1912. podizani su objekti koji danas predstavljaju kulturna dobra. U Subotici. je 15. septembra 1912 otvorena velelepna Gradska kuća, a na Paliću vodotoranj koji je postao njegov simbol. Izgrađeni su i Velika terasa, gde je iste godine održan jedan od prvih evropskih teniskih mečeva u zatvorenom prostoru, Muzički paviljon, Spomen-česma. Otvoren je i Ženski štrand – kupalište za dame, zaklonjeno od muških pogleda. U Evropi je još na samo jednom mestu, nedaleko od Budimpešte, sagrađeno takvo kupalište.
Sredinom dvadesetog veka nastala je Letnja pozornica, arhitektonsko remek-delo u kojem se od 1991. godine održavao Festival evropskog filma. Drugi značajan objekat je Zoološki vrt koji je otvoren 1. maja 1950. i postao je jedan od najlepših na Starom kontinentu, zahvaljujući Kosti Medakoviću, ornitologu i velikom zaljubljeniku u prirodu.
Najteža nesreća i najveća opomena za Palić i Subotičane dogodila se 1971, kada su uginule sve ribe i jezero je praktično „umrlo”. U život su ga povratili stručnjaci i entuzijasti, utrošivši na sanaciju mnogo novca i energije.
Danas je Palić lepo, intimno, toplo i veoma popularno mesto. U hotelu „Prezident” i u 46 palićkih vila postoji 800 ležajeva.
„Nedostaje nam moderna banja za uživanje i odmor, sa zelenilom i vodenim sistemima, hotelom i 160 vila, a u planu je i izgradnja golf igrališta sa svih 18 rupa, kako bi Palić obnovio svoj mondenski prestiž”, ističe Dragutin Miljković, direktor javnog preduzeća „Palić Ludaš”.
Palić, očigledno, ne želi da živi samo od stare slave.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 09/03/2008]
