Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jevtiniji devizni krediti
Dosadašnje mere Narodne banke Srbije u većoj meri su podstakle poslovne banke i građane na veće korišćenje dinarskih kredita. Ti zajmovi i dalje čine minimalan udeo u ukupno odobrenim kreditima, kako građanima, tako i privredi. Zbog ovakvog stanja, očekivanja svih učesnika u ovom kreditnom odnosu usmerena su na buduće kretanje kursa dinara prema evru, koji se pokazao kao jedan od najvažnijih elemenata u proceni – da li je bolje uzeti kredit sa valutnom klauzulom ili „čistim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinarima”.
Kurs je, međutim, jedan od elemenata, primećuje portal kamatica.com, koji utiče na visinu mesečne rate u otplati kredita, ali je njegov uticaj jasno uočljiv, te se često smatra i najvažnijim elementom. Neophodno je, međutim, istaći da pored kursa postoji još niz drugih faktora koje je potrebno razmotriti pri odabiru da li se zadužiti dinarskim kreditom ili kreditom sa valutnom klauzulom.
Svakako, najvažniji element je kamatna stopa koja se primenjuje pri obračunu cene kredita. Kamata najčešće ima veći uticaj na visinu mesečne rate od kretanja kursa, a uz to, smatra se najvažnijim elementom ugovora o kreditu, što dovoljno govori o njenoj važnosti.
Uz nju bitan uticaj na izbor između dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom imaju naknade koje poslovne banke naplaćuju u proceduri odobravanja zajmova, tokom otplate i za prevremenu otplatu duga. Ove naknade se vrlo često razlikuju kod navedenih modela kredita i potrebno ih je uvek imati u vidu.
Ostali elementi, koji bitno utiču na cenu kredita, odnose se na sredstva obezbeđenja, primenjeni kurs, varijabilnost kamatne stope i druge, koji su u sadašnjim uslovima poprilično izjednačeni, nezavisno od toga da li se zadužujete u dinarskim kreditima ili kreditima sa valutnom klauzulom, tako da nemaju bitniji uticaj na cenu zajma. Do prošle godine depozit, kao obavezno sredstvo obezbeđenja kod kredita sa valutnom klauzulom, imao je jako bitan uticaj na cenu kredita. Kod dinarskih zajmova depozit je bio manji ili ga čak nije ni bilo, što je ovoj vrsti kredita davalo značajnu prednost. Danas su, međutim, uslovi između dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom, po pitanju depozita, izjednačeni.
Portal kamatica.com je upoređivao uslove poslovnih banaka kod odobravanja dinarskih i kredita sa deviznom klauzulom u cilju određivanja prednosti i nedostataka zaduživanja po jednoj, odnosno, drugoj, vrsti kreditai došao do saznanja da pojedine banke uopšte nemaju dinarske kredite u svojoj ponudi. Druge, pak, nude te zajmove isključivo s rokom otplate do 24 meseca, dok treća grupa banaka, najmalobrojnija, u svojoj ponudi ima ravnopravno zastupljene dinarske kredite i kredite sa deviznom klauzulom.
Dinarski krediti se u ponudama poslovnih banaka pojavljuju u modelima gotovinskih kredita, potrošačkih kredita i kredita za refinansiranje, a vrlo retko kod kredita za kupovinu automobila. Poslovne banke u Srbiji još uvek ne nude dinarske stambene kredite.
Upoređujući uslove pod kojima se odobravaju dinarski krediti i krediti sa valutnom klauzulom, može se primetiti da se razlike u godišnjim kamatnim stopama za ova dva modela zajmova razlikuju uglavnom od pet do devet odsto u korist zajmova sa deviznom klauzulom. Ovakva razlika objašnjava zbog čega krediti sa valutnom klauzulom imaju znatno veće učešće u ukupno odobrenim kreditima banaka, posebno kada su u pitanjuzajmovi dati građanima.
Za kredit u protivvrednosti 5.000 evra, ukoliko ne bi došlo do osetnijih promena kursa, dužnici bi s dinarskim kreditima otplatili 1.000 evra više nego oni koji su uzajmili pare s valutnom klauzulom.
Daljim računskim operacijama dolazi se do podatka da bi se uslovi otplate kredita za kredit sa valutnom klauzulom i dinarski kredit izjednačili tek na prosečnom nivou kursa evra za otplatu rate od oko 114 dinara. To u daljoj projekciji dovodi do toga da bi dinarski kredit bio isplativiji tek u slučaju da kurs evra prema dinaru kroz pet godina bude 1:128! To bi značilo da tek ukoliko kurs evra svake godine bude uvećan za više od 5,5 dinara i ni u jednom trenutku dinar ne postane jači prema evru, dinarski kredit postaje bolja opcija za zaduživanje.
Posmatrajući navedene podatke, postaje jasno zbog čega se većina građana odlučuje za kredite sa valutnom klauzulom. Svakako, rizik od promene kursa evra prema dinaru postoji, ali izuzimajući nagloobezvređivanje dinara krajem 2008. i početkom 2009. godine, u bližoj prošlosti nije bilo velikih fluktuacija kursa, koje bi u navedenom slučaju učinile dinarski kredit atraktivnijim za građane.
S.K.
[objavljeno: 10/03/2010]
