Izvor: Blic, 23.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesmo li razmaženi?
U zemlji usnulog gospodarstva, u hrvatskom i ruskom značenju reči, a nabujalog u srpskom, gornje je pitanje, možda, nepristojno. „Kako, kume, da budem razmažen, kad jedva imam na ‘leba da mažem?“ - mogu čuti taj prigovor. Koji stoji, uostalom.
Pa, ipak: progres, „topli progres pod zvezdama", što reče Džim rahmetli Morison, tera svoje, ne čekajući. Skrpiš nekoliko desetina evra za Ferija i imaš pravo da ti se ne dopadne. Da ne bude zabune, meni je bilo krasno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baš onako kako sam očekivao, ali je posve legitimno da nekom nije - gledao čoveka tri puta u pet-šest godina, pa ima kriterijum. Razamazio se.
Pa, onda Bitef. Svi kukaju. „Nije to ono kao što je bilo". I ja kukam, jer sam razmažen, posle četvrt veka i još koju godinicu pride. A onda naiđe Nađ ili nova premijera Bitef Dance Company, pa zaboravim. Stvar je, međutim, u tome što je Bitef ostao getom za teatar iz sveta. Da nije, da postoji redovna internacionalna sezona, kao u ostalim evropskim prestonicama, ne bismo kukali, a ni Bitef, verovati je, ne bi bio ovakav. Tu nismo razmaženi, tu smo zakinuti. Ali - znamo da smo zakinuti, što znači da smo razmaženi.
Reći će nam, šta, bre, hoćete, ’leba preko pogače, dosta vam je i taj Bitef, još biste i preko godine gostovanja. Jeste, hoćemo. Zato što živimo u velikom gradu, u metropoli, zato što to imaju svuda oko nas, zato što je to tako: ako vi možete da redovno obnavljate vozni park, hoćemo i mi da redovno obnavljamo naše kulturne potrebe.
Jesmo li razmaženi, dakle?
Jesmo.
Razmaženost je pokretač.
