Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesi li se zaljubiška
Dva učitelja pomirila krajnosti, stala pred decu kao animatori rođendana, a sačuvala i dostojanstvo katedre
Kod njih je sve normalno, sve ono što bi inače bilo nezamislivo u drugom, trećem ili petom razredu osnovne škole: da se držiš za ruke sa simpatijom a da te ne zadirkuje čitav razred, da igraš uz sentiše čitavo veče pa još i da pobediš i dobiješ nagradu, da onaj ko ti se sviđa razgovara sa tobom bez stida i straha od zagonetnih pogleda i vrtenja glavom roditelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili smejuljenja najboljih drugarica i drugova... a sve to na specijalni, tvoj dan – rođendan, kada si u centru pažnje svih koji su došli da ti čestitaju.
Za to će se već pobrinuti, na neki samo njima znan način, Dule i Dragan, animatori na tvom rođendanskom slavlju, inače učitelji. Zato i traju već skoro deceniju i po, zabavljaju se i igraju sa decom i njihovim roditeljima, a uskoro organizuju i jubilarno, 3000. slavlje za tatine i mamine klince i klinceze.
Dragan Đorđević i Dušan Pejčić počeli su, pionirski, u doba krize (devedesetih godina) kada su njihove učiteljske plate bile dovoljne za kilogram banana, a oni, ponosni pedagozi, pasionirani glumci, slikari, režiseri, a sve su to pomalo bili, nisu želeli da roditeljima svojih đaka prodaju benzin i cigarete kao mnoge njihove kolege u to doba.
Za sve ove godine koliko rade u istoj osnovnoj školi na Banovom brdu, gde su i počeli, nisu otkazali nijedan rođendan, ni u vreme restrikcija struje kad su od komšija vukli stotine metara kabla ili pravili rođendansku žurku sa pedeset sveća. Slažu se da je ipak najveći problem bio kako zabaviti decu i njihove goste a sutradan ih dostojanstveno učiti, ispravljati, voleti, prekorevati i ocenjivati. Tananu nit distance, ali i bliskosti dobili su od same dece koja su ih zvala po imenima u razredu, pričala im svoje tajne, smejala se, ali ih slušala kao ni jednog drugog u školi.
Kažu da ne "prodaju" veliku mudrost i visokoumnu pedagogiju nego samo poštuju decu. Iskustvo im određuje tok i vrstu zabave na rođendanu i nema onog ko se nije dobro proveo, a decu ne možeš da prevariš: zato je, recimo, dečak koji je rođen 8. marta sada ponovo došao, samo kao osamnaestogodišnjak, da mu naprave istu žurku kao pre desetak godina; i napravili su žurku uz urnebes i odobravanje mladića i devojaka koji su tvrdili da se nikada u životu nisu bolje proveli...
Iskusne pedagoge treba poslušati: svi koji poseduju neki talenat, kažu oni, treba da budu hrabriji i da krenu sa ostvarenjem ideja jer – od hobija do ozbiljnog posla samo je korak.
Ištvan Dekanj
[objavljeno: 12.04.2007.]
