Izvor: Politika, 23.Nov.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: O Hagu pod krovom UN
Predsednik Generalne skupštine UN naglašava da je „tematsku debatu” o međunarodnim krivičnim tribunalima zakazao „radi zadovoljenja istine i ohrabrivanja procesa pomirenja”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Presuda Apelacionog veća Haškog tribunala kojom se dva hrvatska generala, u prvostepenom procesu osuđena na visoke vremenske kazne, oslobađaju krivice za progon 250.000 Srba iz Krajine i više stotina ubistava, šokirala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veliki broj ljudi širom sveta. Vikend koji je usledio proveo sam u konsultacijama sa saradnicima oko toga šta bi sa mog mesta tim povodom moglo da se preduzme. Proučili smo pravila i procedure UN i došli do zaključka da ono što u okviru svojih diskrecionih ovlašćenja može da učini predsednik Generalne skupštine jeste zakazivanje ’tematske debate’ u vezi sa nekim problemom od međunarodnog značaja. Uloga internacionalnih krivičnih adhok tribunala u procesu pomirenja svakako spada u tu kategoriju, pa sam odlučio da raspravu na tu temu zakažem za april iduće godine.”
Ovako Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine UN, u razgovoru za „Politiku” objašnjava svoj potez koji je izazvao polemike o formi i dometima, a u nekim zapadnim zemljama naišao na otpor kada je reč o svrsishodnosti takvog skupa.
„Zakazivanje ’tematske debate’ o nekom aktuelnom pitanju od velikog interesa za međunarodnu zajednicu jedan je od isključivih prerogativa predsednika Generalne skupštine, i to ne zahteva verifikaciju u njenom Generalnom komitetu ili plenumu. Za razliku od redovnih sednica, utvrđenih godišnjom agendom na početku zasedanja, na kojima učestvuju samo zemlje članice UN, ovo je ’otvoren’ sastanak u dvorani Generalne skupštine, na koji predsednik ima pravo da pozove i ’nedržavne’ učesnike: građanska udruženja, akademske stručnjake, istaknute javne ličnosti... Ukratko, sve one za koje predsednik smatra da mogu da doprinesu kvalitetu rasprave.”
”Ovo neće biti jedina ’tematska debata’ tokom mog mandata”, dodaje Jeremić, napominjući da je već u svom prvom govoru na plenumu kojim je otvoreno 67. zasedanje Generalne skupštine najavio nekoliko ovakvih skupova: na jednom će se razmatrati odnos G-20 i ostatka sveta u kontekstu revitalizacije Generalne skupštine, na drugom će tema biti kultura i razvoj (u čijoj će organizaciji učestvovati i Unesko), a u pripremi je i debata o klimatskim promenama i zelenoj energiji u saradnji sa Zemaljskim institutom pri Univerzitetu Kolumbija, na čijem je čelu njegov bivši mentor sa Harvarda Džefri Saks...
„Debata o međunarodnim krivičnim tribunalima nije bila u planu, ali se nametnula posle šokantne odluke Apelacionog veća u Hagu, koja je doneta tesnim preglasavanjem. Praktično govoreći, glas jednog čoveka legitimisao je nepravdu počinjenu prema četvrt miliona ljudi u vihoru rata. Mislim da bi bilo pogrešno dozvoliti da se istorijski sud o tako tragičnim događajima izvodi a da se prethodno ne obavi sveobuhvatna sistemska rasprava pod reflektorima svetske javnosti. Smatram da je u interesu celokupne međunarodne zajednice da se otvoreno razgovara o tome koliko su ovakvi tribunali kao organi UN ispunili svrhu zbog koje su osnovani”, objašnjava Jeremić. „Imajući u vidu da su ovo širi javni skupovi, oni privlače značajnu pažnju tokom godišnjeg zasedanja Generalne skupštine.”
Jeremić obrazlaže i da zaključci ovakvih rasprava postaju zvaničan dokument UN, koji se, putem predsedničkog saopštenja, šalje državama članicama i svim drugim zainteresovanim stranama.
„Ono što je izrečeno u tematskoj debati ostaje zabeleženo u analima UN, dostupno međunarodnoj javnosti i istoričarima. Ne bi me iznenadilo da zbog neočekivanog stavljanja ove teme na dnevni red dođe do negodovanja i pritisaka, ali nas to neće navesti da odustanemo. Nije racionalno očekivati da će ovo Gotovinu i Markača vratiti u zatvor, ali će poruke iz debate, koja će, verujem, dotaći mnoge aspekte rada Haškog tribunala, postati međunarodni dokument.”
Ovo svakako nije potez usmeren protiv Hrvatske, niti postoji namera da se prodube podele – upravo obrnuto. Uveren sam da će nam rasprava pomoći u onome u čemu Hag nije uspeo, a to je da se pospeši proces pomirenja i ohrabri okretanje mirnoj budućnosti”, smatra predsednik GS.
Na naše pitanje, zašto će se tako važan skup održati tek u aprilu, kada će ovaj događaj najverovatnije biti zasenjen drugim zbivanjima na međunarodnoj sceni, Vuk Jeremić je odgovorio da želi da tematska debata „bude dobro pripremljena”.
Debata će inače trajati jedan dan i ideja je da bude sasvim „fokusirana”, kako bi bila što produktivnija.
Osvrćući se na činjenicu da je tema „međunarodne pravde”, u okviru koje je i rad tribunala za ratne zločine i Međunarodnog krivičnog suda već deo zvaničnog dnevnog reda Generalne skupštine, Jeremić nas je podsetio da je ta sednica održana 15. oktobra i da je trajala samo jedno pre podne – rutinski su podneti godišnji izveštaji i nije izazvala širu pažnju.
Najzad, Jeremić kaže da se pre zakazivanja debate konsultovao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, ali i naglašava: „Odluka i odgovornost su moji”.
------------------------------------------------------------------------
„Ohrabrivanje debata”
Smisao i svrha „tematskih debata” kodifikovani su Aneksom na Rezoluciju Generalne skupštine broj 59/313, koji, u kontekstu daljeg jačanja uloge i ovlašćenja Generalne skupštine, u članu 3, „ohrabruje održavanje tematskih interaktivnih debata u Generalnoj skupštini o aktuelnim pitanjima od ključne važnosti za međunarodnu zajednicu i poziva predsednika Skupštine da predlaže teme takvih interaktivnih debata u konsultacijama sa državama članicama”.
Milan Mišić
objavljeno: 23.11.2012.
