Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeremić: Neki u EU krše sopstvena pravila
UN moraju da sprovode međunarodno pravo kao najviše telo, a Savet bezbednosti mora da bude jedino međuvladino telo koje može da odobri legitimnu upotrebu sile. Ponekad to može da bude spor i traljav proces, ali ja snažno verujem da su strpljenje i pregovori mnogo privlačnija alternativa anarhiji i samovoljnom ponašanju.
Nažalost, osnovni principi međunarodnog prava sve se više dovode u pitanje. Sve brojniji izazovi se sve češće pokušavaju rešiti na osnovu čistog političkog oportunizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i na brzinu. Ali, nedavno iskustvo pokazuje da jednostranim potezima nije rešen nijedan problem. Kosovo ima ogroman značaj za Srbiju, ono je blisko povezano sa otpornošću srpskog naroda. Ono je srce naše kulture, naše civilizacije. Na njemu se nalaze mnogi naši najsvetiji manastiri, a to je mesto gde su stotine hiljada Srba izdahnule.
Dozvolite da vam to ilustrujem jednom pričom. Kad je srpska vojska u zimu 1915. bila primorana da se povuče preko Kosova u Albaniju zbog zajedničke nemačko-austrijske ofanzive, taktički je bilo neophodno da se pređe upravo preko polja na kojem se desila bitka protiv Otomana 1389. godine. Za nas je ta zemlja zaista sveta - to je naš Jerusalim. I ta iscrpljena armija, koju je vodio naš već bolesni 72-godišnji kralj Petar Prvi, izula je čizme i u tišini gazila preko smrznutog polja, odajući poštu našim palim precima koji leže u neobeleženim grobovima koji se prostiru kilometrima u svakom pravcu.
U junu 1999. pobednici su jednom neomiljenom, poraženom i međunarodno izolovanom režimu nametnuli mir, izričito potvrdivši suverenitet moje zemlje nad Kosovom, dok je UN dat mandat da upravljaju unutrašnjim poslovima te pokrajine.
Uporedite to sa onim što nam neki sada govore - da će nam nametnuti nezavisnost te pokrajine ako se do 10. decembra ne dogovorimo sa kosovskim Albancima. To je proizvoljan i veštački rok koji ide na ruku njihovim secesionističkim zahtevima. Zbog toga kosovski Albanci i nisu zainteresovani da pregovaraju s nama u dobroj volji, jer računaju da samo treba da sede, da izgledaju kao da pregovaraju i da broje dane do nametanja nezavisnosti.
I kažu da će to uraditi bez odobrenja Saveta bezbednosti, jer znaju da je najmanje jedna od stalnih članica Saveta - Ruska Federacija - oštro protiv nasilnog deljenja Srbije.
Takvo nepoštovanje pravila međunarodnog sistema bilo bi opasan presedan koji bi otvorio vrata mogućnosti da bilo koja zemlja bude rasparčana bez sopstvenog pristanka.
A svi znamo da ima na desetine Kosova širom sveta, oblasti koje samo čekaju da se podrije suverenitet i da secesija postane prihvatljiva norma. Širom sveta bi postojeći sukobi eskalirali, ponovo bi se raspalili zamrznuti konflikti, a mogli bi da budu izazvani i novi. To ne može biti u interesu bezbednog međunarodnog režima koji želimo da učvrstimo.
Jer, kad je reč o Kosovu, neki u Evropi izgleda zaboravljaju da bi nametanje nezavisnosti bilo i razbijanje upravo onih pravila po kojima se odlučuje u Evropskoj uniji. Ta pravila su upadljivo slična pravilima za koja verujemo da su ključna za dobro funkcionisanje stabilnog međunarodnog sistema. Mislim posebno na ona u kojima se naglasak stavlja na kompromis, stvaranje konsenzusa i premošćavanje razlika kroz odmerene, strpljive, trajne pregovore. Ali, nažalost, postoji sklonost da se na proces određivanja budućeg statusa Kosova gleda politički oportuno. To je veoma opasno, jer je ojačalo one u Srbiji koji su skeptični prema našoj evropskoj perspektivi - što šteti ne samo budućnosti Srbije, već i celog zapadnog Balkana.
(Deo jučerašnjeg govora ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića u Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije.)
[objavljeno: ]
.jpg)
