Izvor: Glas javnosti, 08.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelek, anterija, pištolj i kokain
Nisam ranjen u „sačekuši“! Nema govora o tome, jer zna se kako se to organizuje. Ovim rečima se oglasio u medijima poznati folk pevač Aca Lukas tri dana pošto je na njega pucao nepoznati napadač na parkingu u Gandijevoj ulici na Novom Beogradu, ranivši ga pri tom u nogu. Odbijajući bilo kakve insinuacije da bi eventualni motiv napada na njega mogao imati veze sa njegovim načinom života (kocka, narkomanija), o čemu se godinama piše po medijima, Lukas je sve napise koji vode u tom smeru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << a tiču se napada na njega, pripisao „masi estradnog novinarskog gliba, ološa i iskompleksiranih idiota“, koji „lupetaju gluposti u želji da senzacionalističkim tekstovima dignu tiraž“.
Međutim, nije tajna da su ne samo Aca Lukas, već i druga poznata imena estrade na ovaj ili onaj način više puta dovođena u vezu sa nekim zvučnim imenima iz podzemlja.
Novinar i publicista Draško Aćimović kaže da je na estradi uvek bilo kocke i onih koji su zbog toga završavali u zatvoru, ali da onog pravog, klasičnog kriminala na estradi - nema.
- Estrada je, ipak, još uvek mala beba za prave mafijaše. Jedina sprega između kriminala i estrade, i to je ono što mnogi vide, jeste to što estradni umetnici pevaju za neka zvučna imena iz tog sveta. Ali, to je posao, i to nije putokaz ni za kakvu spregu. Sve velike zvezde pevale su kriminalcima po svadbama, krštenjima ili na kakvim svečanostima. Dakle, to je posao, jer oni izuzetno dobro plaćaju pevače. Ako neko traži u tome sponu, ponavljam da nje nema. To su priče za malu decu - kaže Aćimović, dodajući da „kriminalci vole da vide pored sebe poznate pevače i lepe pevačice, jer je to na neki način u njihovom svetu i statusni simbol.“
- I ova priča s Acom je pokušaj da se veže nešto sa nečim, što je van pameti - kaže Aćimović, koji je i autor knjiga „Džungla na estradi“ i „Ko peva zlo ne misli.“
Ipak, za Lukasa se svojevremeno pričalo da su ga astronomski dugovi povukli ka sumnjivim tipovima. Hapšenje u akciji „Sablja“ donekle je preseklo njegove dotadašnje navike. Našao se iza rešetaka, a prilikom hapšenja, kod njega je pronađen pištolj u nelegalnom posedu, za šta je i osuđen na četiri meseca zatvora.
Slično je prošla i njegova koleginica Svetlana Ražnatović, Arkanova udovica, u čijoj kući je, prema policijskom saopštenju, takođe prilikom hapšenja nađena velika količina oružja. Pretres i hapšenje je vodio Dragan Karleuša, otac pevačice Jelene Karleuše, tadašnji pomoćnik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala srpske policije. Ražnatovićeva je u zatvoru ostala 121 dan, a odnedavo nadležni organi sve više se bave, kako se tvrdi, proneverom čak 22 miliona nekadašnjih nemačkih maraka ili oko 11 miliona evra, koje je, navodno, Ražnatovićeva zaradila na nelegalnoj prodaji „Obilićevih“ igrača stranim klubovima. Možda zbog svega ovoga, Lukas i Svetlana Ražnatović su imena koja su najčešće pominjana kada se govori o spoju kriminala i estrade. Lukas nije krio da je pevao na rođendanskom slavlju Milorada Ulemeka Legije, ali i kod mnogih drugih „biznismena“. Ni Cecina muka nije završena po njenom izlasku iz zatvora. Tako je Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, skinuo sa svih programa svoje medijske imperije njene spotove i zabranio njena gostovanja kada je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, prilikom svedočenja o zločinima „zemunaca“, rekao da je vođa klana Dušan Spasojević došao na ideju da otme Željka Mitrovića nakon što je razgovarao sa Ražnatovićevom.
Bivši dečko folk pevačice Jelene Karleuše Zoran Davidović Ćanda izrešetan je u klasičnoj sačekuši u martu 2000. na Novom Beogradu, kod izlaza s autoputa, kada se vraćao sa sahrane Branislava Lainovića Dugog, kontroverznog biznismena iz Novog Sada (takođe ubijenog u sačekuši, ali na Konjarniku). Čuveni Dorćolac Džej Ramadanovski celog života hvalio se svojom šibicarskom prošlošću. Osim što je vrteo šibice oko beogradske železničke stanice, kao maloletni Rom, Džej je kasnije često viđan i na koncertima koje je organizovala Stranka srpskog jedinstva.
„Što se estrade tiče, tu je kokain pravi hit“, pričale su svojevremeno i pevačice Vesna Rivas i Vesna Vukelić Vendi.
- Sigurna sam da je dve trećine estrade na kokainu i tabletama - govorila je Vesna Rivas. Ostala je zabeležena i njena izjava da zna“poznatog mladog pevača“ koji je „uspeo jer stalno kupuje kokain kod mafijaša koji drže splavove i diskoteke i ovde i na moru, pa on tamo peva, a guraju ga i na televiziji“.
- Kao dileri, pojavljuju se u estradnim krugovima i pojedini menadžeri i njihovi prijatelji koji otvoreno nude kokain - tvrdila je Vesna Rivas, dodajući da svakome ko odbije da uđe u taj krug „oni podmeću nogu na svakom koraku“.
Marko Nicović, kriminolog, kaže da se mafija uvek trudi da bude tamo gde je veliki novac, i gde postoji mogućnost da se novac opere.
- U tom smislu postoji veza između kriminala i estrade. Postoje razni projekti na estradi i u medijima koje sponzorišu sumnjiva lica, a neretko se dešavaju reketiranja objekata gde gostuju ljudi iz estradnog šou biznisa. U svetu estrade kriminal je možda najviše prisutan kroz prodaju i distribuciju narkotika, ali to se dešava svugde u svetu, ne samo kod nas. Kod nas, možda, ovaj spoj vuče najviše korena iz devedesetih godina kada su sve sfere bile kriminalizovane. Dakle, ta sprega postoji dugo i teško da će se lako iskoreniti - smatra Nicović.
Turbo-folk, tvrdili su mnogi sociolozi potkulture, upravo je nastao na ruševinama građanske Srbije, u vreme kada je Beograd bio prilika za proboj u nekakav „viši svet“, kakav su tih godina najčešće oličavali kriminalci. Ni demokratija, izgleda, nije donela mnogo boljeg.
Milena Šešić - Dragićević, kulturolog i profesor Fakulteta dramskih umetnosti, objašnjava da je u poslednjih 20 godina politika promovisala estradu u društvenu elitu.
- Političari su ti koji su u tom periodu prihvatili estradu u svoje društvo. Nažalost, i kriminal je u tih poslednjih 20 godina uspeo da postane deo takozvanih finansijskih elita i onda, sada, imamo jednu spregu, jedan triling, estrade, politike i kriminalnog biznisa. Fenomen estrade u mom fokusu je prestao da bude još polovinom devedesetih, ali sve što se dešavalo tih godina je estradu izbacilo u prvi plan. Od 1993. godine, od velike čistke na RTS i otpuštanja muzičkih urednika, estrada, njen najkomercijalniji deo, promovisan je kao vrhunska vrednost i tako joj je data mogućnost da nastupa uz političare. To je tada bio deo zvanične politike RTS-a - kaže profesorka Dragićević, koja je, inače, i autor knjige „Neo folk kultura.“
Ali, kako neko napisa, „pevanje“ je ovde oduvek bilo višeznačan izraz. Naime, neki pevaju na bini, drugi na „nadležnim mestima“.
jok bre, ti si ranjen na pravdi boga. nego, ti bi trebalo da se opasuljis kome i koliko, i za sta dugujes, otuda ti je to. a sto se tice tvog drogiranja, to samo slepci ne vide, i naravno oni koji to nece da vide, tu mislim na policiju, pre svega. ili si ti zasticen, kao beli medved, zbog toga sto kupujes takozvanu, drzavnu drogu, onu koju tvoji narko dileri zaplene pa posle je rasturaju, cak i po skolama. motku zasluzujete, bre, i to govnjivu, pre metaka, jeftinije je a i pedagoski opravdano, jer kazu da je iz raja izasla. mislim batina, ali je kod nas dobila naziv-motka-
