Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2010, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić privremeno odlazi iz Srbije
BEOGRAD -
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) u ostavci Radovan Jelašić izjavio je da nije zauvek zatvorio vrata srpske centralne banke niti pakuje kofere da se sa porodicom iseli iz Srbije.
"Biću privremeni gastarbajter, ali još nisam prihvatio nijednu poslovnu ponudu", rekao je Jelašić u intervuju za Betu.
On je dodao da posle primopredaje dužnosti novom guverneru, koja će biti iduće nedelje, u narednih šest meseci ne može da radi u finansijskom sektoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbije, zbog čega će mu novo radno mesto biti u inostranstvu.
Guverner na gubitku
"Materijalno sam sigurno na gubitku zbog toga, a možda i profesionalno, ali nisam čovek kome je materijalno najvažnije. Život je prema meni bio velikodušan, imam 42 godine i verujem da još mogu da nađem kopču sa privatnim sektorom", rekao je Jelašić ali nije isključio mogućnost da opet radi u srpskoj centralnoj banci ili u nekoj državnoj instituciji.
"Za mene je mnogo da ne radim šest meseci i da sedim kod kuće i zato ću privremeno raditi u inostranstvu dok ne odlučim gde će biti moj novi angažman", rekao je Jelašić.
Odmrzavanje plata i penzija dovešće do porasta cena
Jelašić je ukazao da životni standard građana ne zavisi od kretanja kursa već inflacije i da postoji opasnost da odmrzavanje plata i penzije pre aprila 2011. godine dovede do porasta cena.
"Povećanje plata i penzija, kao i Predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti biće glavne teme predstojećih razgovora sa Misijom međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja dolazi u avgustu", rekao je Jelašić u intervuju za Betu.
On je istakao da će odluka o odmrzavanju plata i penzija zavisiti od toga da li mogu da se obezbede veći prihodi ili manji rashodi budžeta, odnosno kakav "miks" određenih politika je Vlada spremna da preduzme.
Produženje aranžmana sa MMF-om, je prema njegovim rečima, poželjno za Srbiju, jer Vlada ulazi u drugo poluvreme i pripreme za izbore kad se po pravilu donose populističke mere.
"I za NBS je, pored Zakona o fiskalnoj odgovornosti, poželjano da se produži aranžman sa MMF-om jer će centralna banka posle aprila 2011. godine, kad ističe sadašnji aranžman, biti na brisanom prostoru, odnosno ostaće bez jakog saveznika u nastojanju da se naprave strukturne reforme i teški rezovi kako bi se postigao održiv privredni razvoj", naglasio je Jelašić.
Nema zakona koji Vladi može da zabrani loše odluke
Nema nijednog zakona koji, kako je upozorio, vladi zabranjuje da zbog političkih interesa preko noći promeni ono što se godinama mukotrpno radilo.
Inflacija, prema oceni Jelašića, je za sada pod kontrolom i ubuduće će zavisiti od dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i od cena poljoprovrednih proizvoda, koje su do sada delovale dezinflatorno, i cena koje su pod kontrolom države čiji rast ove godine ne bi smeo biti veći od 11 odsto.
Na kretanje deviznog kursa će, kako je dodao, i nadalje uticati ponuda i tražnja deviza i tu je nepovoljna okolnost što će se teško ostvariti planirani neto priliv stranih investicija od 1,3 milijarde evra, zbog sporog oporavka privreda u regionu.
Povoljno je, prema rečima Jelašića, što se domaća privrede prilagođava nastalim okolnostima, odnosno što se izvozom pokriva blizu 70 odsto uvoza i povećava produktivnost, ali nezaposlenost i dalje ostaje problem koji ne može da se rešava monetarnom politikom.
U cilju nesmetanog funkcionisanje deviznog tržišta NBS ima mogućnost, kako je naveo, da od deviznih rezervi, koje sada iznose 10,2 milijarde evra, po programu sa MMF-om do kraja godine "potroši" više i od milijardu evra.
Bankarski sektor je već deo EU, jer su 75 odsto banaka u Srbiji iz Unije
Jelašić je građanima, kao zaštitu od nepovoljnih kretanja deviznog kursa, preporučio da se zadužuju u dinarima.
"U ponudi banaka ima dovoljno kratkoročnih i srednjoročnih dinarskih kredita, ali nema hipotekarnih, dugoročnih, na čemu u narednom periodu treba više da se poradi", istakao je Jelašić.
Država, prema njegovim rečima, treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima.
"Svi oni koji trenutno dinarski kredit otplaćuju sa godišnjom kamatnom stopom od 12 odsto, a devizni sa kamatom od šest-sedam odsto treba da se zahvale državi jer razliku plaćaju poreski obveznici, odnosno država nekoga časti", rekao je guverner u ostavci.
Jelašić je istakao je bankarski sektor u Srbiji stabilan i već je deo Evropske unije, pošto su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz EU.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
