Izvor: Politika, Fonet, 29.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftiniji krediti za nove stanove
Pored paketa sa povoljnim potrošačkim kreditima i zajmovima za privredu, država će subvencionisati i kreditne kamate za kupovinu stanova u novogradnji. Dinkić: Druge države će prepisivati naš program
Kupci novih stanova će i pre proleća moći da računaju na jeftinije kredite od onih koji se sada nude na tržištu, najavio je premijer Mirko Cvetković na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom usvajanja programa za ublažavanje posledica finansijske krize, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se temelji na 122 milijarde dinara kreditne podrške privredi i građanima iz udruženih državnih i bankarskih sredstava. Sa zahtevima za kredite iz ovog programa, privreda i građani moći će da se jave bankama već u drugoj polovini februara.
Država će uz to, kako je objasnio premijer, možda već tokom februara obezbediti i jeftinije kredite za kupovinu novih i stanova u izgradnji, po sličnom modelu koji je primenila subvencionišući kamate za kreditiranje privrede i potrošačke zajmove.
Na razradi ovog mini programa, čiji je cilj da se zaposle građevinari i obore cene nekretnina, uveliko se radi, kao i na paketu mera za investicije u infrastrukturu koji će obezbediti dodatna radna mesta i podsticaj domaćoj proizvodnji kako bi se dostigao rast planiran za ovu godinu, objasnio je Cvetković.
Sledeće nedelje, kako je potvrdila ministarka finansija Diana Dragutinović, biće usvojen i ovogodišnji program za subvencionisanje stambenih kredita posredstvom Nacionalne korporacije. Tim programom predviđeno je manje sredstava nego lane, ali će kriterijumi biti nešto restriktivniji, odnosno odobravaće se za kupovinu manjih stanova.
A u usvojenom paketu, koji je premijer Cvetković juče i zvanično raspakovao, nalazi se 40 milijardi dinara kreditnih sredstava za povećanje likvidnosti privrede preko poslovnih banaka, za koja će država subvencionisati kamatne stope i učiniti ih atraktivnim za domaću privredu, 17 milijardi dinara kreditnih sredstava za investicije u privredi za koje će država obezbediti garancije, 20 milijardi dinara subvencionisanih potrošačkih kredita građanima za kupovinu trajnih potrošnih dobara domaćih proizvođača i 45 milijardi dinara kreditnih linija od međunarodnih finansijskih institucija.
– Ova podsticajna sredstva predviđena su budžetom za 2009. godinu i neće ni na koji način uvećati predviđeni deficit, a cilj donošenja mera vlade jeste rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i kupovne moći stanovništva – rekao je Cvetković. On je dodao da će vlada odrediti prioritete koji će se finansirati iz ovog programa, kao što su izvozna i proizvodnja koja supstituiše izvoz, dok će NBS odrediti kriterijume za izbor poslovnih banaka koje će odobravati ova podsticajna sredstva.
Uz očekivanje da će i druge zemlje od Srbije prepisivati ovaj program, potpredsednik Mlađan Dinkić precizirao je da je država izdvajajući osam milijardi – tri iz budžeta i pet iz sredstva Fonda za razvoj – minimalnim sredstvima prepolovila kamatne stope poslovnih banaka, koje za privredu iznose oko 11, a za potrošačke zajmove i do 14 odsto.
– Mi smo kamate maksimizirali, ali ih nismo fiksirali. Ovo je inicijalna kapisla da se banke oslobode straha i ponovo krenu da kreditiraju privredu, da uđu u konkurentsku utakmicu sa drugim bankama, ali i da povlače devize od matičnih banaka. Banke kojima bude padala kreditna aktivnost neće moći da računaju na podršku države u aktiviranju njihovog plasmana – objasnio je Dinkić.
Dinkić računa da će kamate za ove kredite dodatno padati sa obaranjem kamate Evropske centralne banke, ali da neće biti veće što će klijentima biti garantovano ugovorima sa bankom i ugovorom države sa bankarima. Ipak, preporučio je građanima, koji budu uzimali kredite za trajna potrošna dobra, da dobro provere koja banka nudi najpovoljnije uslove.
Inače, kratkoročne kredite za likvidnost, koje će moći da koriste sve firme, i trgovci i proizvođači, od radnji do velikih preduzeća i od kojih je polovina namenjena izvoznicima, odobravaće se na godinu dana, uz maksimalnu kamatu od 5,5 odsto, dok će se srednjoročni investicioni krediti na tri do pet godina dodeljivati uz kamatu od najviše šest odsto i grejs period od šest do 12 meseci.
Banke će same odlučivati o klijentima koje će kreditirati, a jedini uslov države jeste da preduzeća koja dobiju kredit ne smanjuju broj zaposlenih u odnosu na onaj ubeležen u decembarski OD obrazac. Ukoliko to učine, dug će vraćati uz na tržištu važećim, dvostruko većim kamatama.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 30/01/2009]
