Izvor: RTS, 03.Nov.2012, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinija setva, veće površine pod pšenicom
Setva jednog hektara pod pšenicom jeftinija je nego pre četiri godine. Dobra cena pšenice i manja ulaganja u setvu u odnosu na prolećne useve, uticali su da se ratari opredele za veću proizvodnju te žitarice.
Ni najstariji zemljoradnici ne pamte da je u optimalnom roku pšenicom zasejana tako velika površina - čak 450 hiljada hektara. Plan je da ove jeseni hlebno zrno zauzme oko 550 hiljada hektara, ili 15 odsto više nego prošle sezone.
Vreme ide na ruku ratarima. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kiša je omekšala zemlju pa su uslovi za setvu i dalje izuzetno povoljni. Ozelenele su njive posejane pšenicom.
Pero Latinović iz Banatskog Velikog Sela kod Kikinde, obavio je setvu na oko 40 hektara ili za trećinu više nego prošle jeseni.
"Uzeo sam đubrivo i seme, kao i svake godine", objašnjava Latinović i ističe da je teško finansirati toliku setvu.
Veliki prerađivači pšenice su, kao i ranije, preko zadruga dali zemljoradnicima repromaterijal, s tim da im predaju pšenicu u toj protivvrednosti.
Tako je "Žitopromet" u Senti pomogao seljake u setvi sa 1.500 tona đubriva i 700 tona semenske pšenice.
"Kako se ne bi radilo na bazi pariteta, vezali smo dinare sa deviznom klauzulom", objašnjava Predrag Đurović, iz "Žitoprometa" i dodaje da će u zavisnosti od srednjeg kursa Narodne banke formirati osnovica za obračun cene pšenice.
Prema podacima Zadružnog saveza Vojvodine, pre četiri godine setva jednog hektara vredela je kao 1.850 kilograma pšenice. U jesen 2010. godine, setva je koštala 1.760 kilograma pšenice, a ove jeseni je još jeftinija - 1.500 kilograma.
Kako ističe Vukosav Saković, iz "Žita Srbije" iz Beograda, ovogodišnja cena pšenice od 27 dinara po kilogramu izuzetno je povoljna za poljoprivrednike, pa su oni zbog toga zainteresovani za veću setvu.
Zbog višegodišnjeg manjeg ulaganja u proizvodnju te žitarice, prosečni prinosi ne prelaze četiri tone po hektaru, pa zato izostaje i veća zarada.
Stručnjaci predlažu zemljoradnicima da bolje nađubre njive jer je po agrotehničkim merilima za veći rod pšenice potrebno oko pola tone mineralnog đubriva po hektaru.
