Izvor: Vesti-online.com, 14.Mar.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeftin srpski obraz

Nije najveća nesreća srpskog naroda što njegovi politički lideri nemaju valjane programe, već zato što nemaju - obraz! Zakonitost o izdaji svog političkog oca postaje ružna slika koja ujedinjuje aktuelne političke partije i lidere po Srbiji i dobija na značaju upravo u vreme izbora.

Dr Radivoje Petrović

Prvi put su se, igrom slučaja zbližene, godišnjice smrti dvojice najznačajnijih političara Srbije novog vremena, Miloševića i Đinđića, Slobe i Kize, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << podudarile sa parlamentarnim izborima u Srbiji. I umesto da to bude prilika da se decenijama podeljena Srbija približi i pomiri, ne bismo li krenuli put sve neizvesnije budućnosti bez suvišnog prtljaga, ovi izborni i dani sećanja ponovo su postavili pitanje: da li u srpskoj politici ima mesta za ono što je čovečno i ljudsko?

Tokom petooktobarskih operacija i u dešavanjima posle, utemeljena je upotrebna vrednost stradanja dvojice lidera prema kojoj je priklanjanje Đinđiću trebalo da bude potvrda posebnog političkog talenta i kvaliteta, u skladu sa zahtevima vremena, a svrstavanje uz Slobu neka vrsta političke nazadnosti, prevaziđenosti i nerazumevanja vremena i modernog sveta politike. Otuda su o pripadanju Kizi govorili transparentno, dok se o simpatijama prema Slobi uglavnom ćutalo.

Kada su velika očekivanja od oktobarskog prevrata smenile velike uši namagarčenog naroda, što samo manjim delom ima veze i sa Đinđićem, a učinak Slobine borbe u Hagu pokazao svu pozadinu perfidnog okupiranja i skraćivanja Srbije, počeo je drugačije da se vrednuje i odnos prema njima. Nekadašnji pripadnici "snaga haosa i bezumlja" razočarani onim što su živeli, nisu se libili da priznaju kako je "Slobu istorija potvrdila".

I dok to bez zazora govore prvoborci beogradskih trgova, lider srpskih socijalista Ivica Dačić oglasio se ovih dana samo povodom Đinđićeve godišnjice lepim i probranim rečima, ne pominjući značaj svog bivšeg šefa. Ćutanje o Miloševiću, za njega i većinu članova njegove partije predstavlja meru političke pravovernosti i ulaznicu za novi krug u vlasti. Nažalost, niti je to jedini primer, niti su socijalisti u tome usamljeni. Dačić je svojevremeno prvo napravio koaliciju sa demokratama koje su istorijski sramno isporučile osnivača i lidera SPS-a i bivšeg predsednika države Hagu na Vidovdan. Kada je Sloba skončao u haškom kazamatu posle sistematskog ubijanja, dozvolili su da bude sahranjen kao pas pod drvo u dvorištu porodične kuće u provinciji. Tako su se Dačić i drugovi pridružili satanizaciji svog političkog stvoritelja, poput onih koji su na hepeningu šarenim balonima u centru Beograda na dan Slobine sahrane, veselo slavili njegov odlazak.

Kakva je razlika između nazdravičara Đinđićevom ubistvu i njegovih saboraca i savremenika, koji su uništili Kizino kapitalno delo - jedinstvenu, ozbiljnu i uticajnu Demokratsku stranku? Kao što je Sloba politički napravio Dačića, tako je Kiza stvorio Čedu, Živkovića, Borisa, Đilasa... Da li oni iz zahvalnosti prema tom činu slave mrtvog Đinđića u više posebnih kolona? Nije li Zoran Đinđić ubijen kada je shvatio kuda njega i Srbiju vodi bezrezervno poverenje u Evropu i svet, pa odlučio da na tom putu malo uspori i razmisli, protiveći se svemu onome što je danas suština zalaganja njegovih političkih potomaka. Zato se danas o njemu, sa izuzetkom porodice i retkih iskrenih prijatelja, toliko govori ne bi li se zatrpala ta ružna ljudska izdaja, gora od svake političke.

Konačno, kako se ljudski odužuju svom političkom stvoritelju predsednik Nikolić i vicepremijer Vučić. Toliko prihvaćeni u celom svetu, a bez pokušaja ili makar stvaranja nade da bi Vojislav Šešelj mogao živ da napusti Hag.

Uprkos svemu, izgleda kao da se ljudi u Srbiji mnogo ne obaziru na nečasne radnje svojih političkih lidera. Znači li to da je iz srpske politike iščilila i poslednja trunka ljudskog? Ili obraz u Srbiji ima nisku cenu.

Nastavak na Vesti-online.com...