Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednopartijski socijalizam i dekretirani antifašizam
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Todor Kuljić, autor sociološko-istorijske studije ,,Prevladavanje prošlosti'', kaže da je drugo lice demonizacije socijalizma devedesetih godina bila normalizacija nacionalizma, što je slabilo kritičnost prema domaćem fašističkom nasleđu, neutralizovalo ga, pa i rehabilitovalo.
,,Jednopartijski socijalizam je počivao na dekretiranom antifašizmu, Milošević ga zbog Subnora i starijih birača nije napuštao, opozicija ga je devedesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina smatrala beskorisnim utrkujući se u anti-antifašizmu, a današnji vladajući režim ga ignoriše. Dakle, mnogo dublje nego što je površni posmatrač kadar da uoči deluje planski zaborav antifašizma", pisao je dr Kuljić u ,,Politici''.
,,U našoj humanističkoj inteligenciji dominira stereotip da ko u Drugom svetskom ratu nije nosio petokraku, nije ni bio antifašista, odnosno da bez komunista nema antifašizma'', kaže dr Kosta Nikolić, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. Pre dve godine, upravo je ovaj Institut bio jedna od retkih institucija u Srbiji, koja je naučnim skupom i zbornikom radova obeležila 60 godina od završetka Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom. Direktor Instituta za savremenu istoriju, dr Momčilo Pavlović, podseća da je tada u Srbiji vladala konfuzija oko 9. maja, Dana pobede (Dana Evrope). ,,Posledice ratnih sukoba i destrukcije Jugoslavije devedesetih godina na najtragičniji način su poništili sve tekovine antifašističke borbe u Jugoslaviji, posebno u Srbiji'', kaže dr Pavlović.
,,Tako je stvaran utisak da Srbi danas ne spadaju u srećne narode koji obeležavaju slavne datume i godišnjice, već u nesrećne narode koji pamte katastrofe. Međutim, Srbija i srpski narod, makar i za Dan pobede ili Dan Evrope, na trenutak mogu biti u dobrom i prosperitetnom društvu antifašista, jer je na toj strani Srbija doista bila 1941–1945, a srpski narod platio je visoku cenu antifašističke borbe. Istina, srpski narod je imao dva rivalska antifašistička pokreta, od kojih je jedan ne samo pobedio nego i prisvojio sve tekovine antifašističke borbe'', kaže dr Momčilo Pavlović.
Naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Srbije iz Beograda, dr Kosta Nikolić, tvrdi da premisa o odbrani antifašizma u Srbiji ima za pretpostavku da je Srbija u Drugom svetskom ratu bila fašistička zemlja, slično kao NDH, što je neodrživo, jer su Srbiju karakterisala dva antifašistička pokreta: revolucionarno-komunistički (partizanski) i monarhistički – ravnogorski. "Najvažnije pitanje za mene jeste: da li se u Srbiji prošlost može proučavati bez ideološkog i političkog kompleksa, uz punu autonomnost istoričara? Moj odgovor je više negativan nego pozitivan, jer Srbija još uvek nije zrelo i razvijeno društvo", kaže dr Nikolić.
,,Kad je reč o antifašizmu'', kaže dr Momčilo Pavlović, ,,danas problem nije u negiranju antifašističke borbe, jer niko ozbiljan to ne čini, već u činjenici da je antifašizam u Jugoslaviji, a samim tim i u Srbiji, bio redukovan samo na jedan pokret, partizanski, na jednu partiju, Komunističku, na jednog vođu, Tita. Za drugoga nije bilo mesta.''
Doktor Todor Kuljić stvari posmatra drugačije: ,,Antifašistička kultura sećanja zamenjuje se antitotalitarnom. To je u Srbiji vrlo uočljivo. Levičarska i komunistička slika antifašizma, u kojoj je antifašizam istovremeno i radikalna kritika nacionalizma, zamenjuje se novom, antitotalitarnom slikom prošlosti, gde se i komunistički i fašistički pokret svrstavaju pod istu rubriku, pod istu kategoriju totalitarnih pokreta''.
[objavljeno: ]
.jpg)
