Izvor: RTS, 27.Apr.2012, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedno selo, dvadeset jedno groblje
U selu Rudare kod Kuršumlije mnoge porodice svoje pokojnike umesto na seoskom groblju sahranjuju na porodičnim imanjima. Mladi iz ovih krajeva polako odlaze za poslom u veće gradove, a groblja ostaju zapuštena i zaboravljena.
Za održavanje groblja u selu Rudare kod Kuršumlije zadužen je predsednik mesne zajednice Dušan Mihajlović, u kojoj živi oko dve stotine stanovnika. Njemu je potrebno nekoliko dana da obiđe sva seoska groblja, jer ih ima dvadeset jedno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Neka groblja je slučajno otkrio, kaže Mihajlović, jer ih godinama niko nije obišao. Grobova ima i u baštama, dvorištima ili ispod omiljenog drveta.
"Stari umiru, mladi su otišli i ostavili su selo maltene pusto. Da ne bi išli daleko, sami su, što bliže kući, osnivali groblja", kaže Mihajlović.
Iako su na mestu predviđenom za sahranjivanje, kraj crkve, grobna mesta besplatna, većina meštana tu ne sahranjuje preminule ukućane.
Velika udaljenost između zaselaka osnovni je razlog što ima toliko grobalja, kaže Mihajlović.
"Nikakav razlog nije postojao da se osnivaju nova groblja", smatra Miroslav Nešković. "Ni zavađe, ni nešto drugo, a sve je manje i naroda bilo u kraju, tako da ne vidim razlog zašto se to dešavalo", kaže Nešković.
Meštani koji nisu želeli pred kameru rekli su nam da su komšijske svađe, ali i poslednje želje preminulih razlog što na svakom koraku možete videti grobište.
"Možda je mentalitet takav, pa se ne slažu", kaže istoričar Radovan Tanasković. "Pa, kad se ne slažu u ovozemaljskom životu, odluče da se ne slažu ni na onom svetu."
I pored silnih apela, nadležni su i dalje nemoćni da spreče ovakvo sahranjivanje koje, osim što otežava održavanje, može ugroziti i životnu sredinu.
