Izvor: RTS, 15.Jun.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna ponuda za Beogradski sajam
Za kupovinu 70 odsto Beogradskog sajma prijavio se jedan kupac - konzorcijum italijanskog sajma "Rimini" i beogradskog "Verano motorsa". Pristigla ponuda biće otvorena u petak. Tenderom nije navedena početna cena, a nezvanično se pominje 20 miliona evra.
Konzorcijum italijanske kompanije Sajam "Rimini" i beogradskog "Verano motorsa" jedini je dostavio ponudu na tender za Beogradski sajam, saopštila je Agencija za privatizaciju.
Da li ispunjavaju kriterijume za kupovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 70 odsto Beogradskog sajma, Agencija za privatizaciju objaviće u petak, posle otvaranja ponude.
Beogradski sajam sarađuje sa "Riminijem" dve godine. Ukoliko bude prodat, biće to prvo preduzeće u Srbiji od čije privatizacije gradski budžet dobija polovinu novca.
Niko iz Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju i gradske Vlade nije bio voljan da za RTS govori o razlozima privatizacije Beogradskog sajma i odgovora na kritike iznete u javnosti.
Novi vlasnik Sajma može da bude kompanija koja je u poslednje tri godine organizovala najmanje 25 sajmova godišnje i u 2007. imala prihod od najmanje 50 miliona evra.
Tenderom nije navedena početna cena, a nezvanično se pominje 20 miliona evra, na koliko je procenjen kapital Sajma.
Budući kupac u narednih deset godina mora da organizuje sajamske manifestacije.
Dok pojedini ekonomisti smatraju da je privatizacija dobro rešenje, drugi kažu da je vreme za prodaju loše i da je nepotrebno prodavati prirodni monopol koji stvara profit. Prošle godine, Sajam je zaradio gotovo dva miliona evra.
Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović smatra da ne treba privatizovati Sajam, niti bilo koje drugo preduzeće, koje je prirodni monopolista.
"Nema razloga da će u privatnoj svojini to da funkcioniše bolje nego u državnoj, samo zbog svojinskog oblika", kaže Pavlović.
Budući kupac neće smeti da ruši Halu 1, koja je zaštićeni spomenik kulture, dok će posle decenije moći da ruši preostalih 13 hala i gradi hotele, tržne centre, ali ne i stanove.
Problem eventualne prenamene zemljišta
Zbog toga što ne postoji plan detaljne regulacije, stručnjaci ukazuju na probleme eventualne prenamene zemljišta kako zbog izgradnje komercijlanog prostora, tako i zbog korišćenja 11 hektara koji su sada javni park.
Predsednik Inženjerske komore Dragoslav Šumarac kaže da ne treba da se desi da vlasnik sada plati samo zgrade, a onda izvrši prenamenu zemljišta i na taj način stekne višestruku korist.
"Ako se bude tako nešto radilo, mora da se plati nadoknada za uređenje ostalog zemljišta, što znači tržišnu vrednost", rekao je Šumarac.
Prvi put od kada je počela prodaja preduzeća, umesto dosadašnjih pet procenata, u budžet grada ide polovina novca od prodaje.
Za razliku od Beogradskog, na predlog vojvođanske vlasti odustalo se od prodaje Novosadskog sajma, uz obrazloženje da je reč o ustanovi sa dugom tradicijom koja je i regionalni brend, ali i računici da na jedan dinar sajamskog troška gradu Novom Sadu ostaje 17 dinara.
Stručnjaci podsećaju na loš primer privatizacije sajma u Budimpešti, gde se dolaskom privatnog vlasnika smanjio interes javnih institucija za organizovanje sajmova. U Nemačkoj, vlasnici sajmova su gradovi, region i regionalna privredna komora.
