Izvor: Blic, 11.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini pravi izbor - Tadić
I ova, kao i prethodne predizborne kampanje, odlikuje se velikim šarenilom političkih programa i ponuda, demagoškim govorima i nerealnim obećanjima koja su, uz to, u potpunom raskoraku sa predsedničkim ovlašćenjima. Zato partijski neostrašćen građanin, da bi se racionalno opredelio, mora prizvati u pomoć sećanje na političko delovanje minulih godina i meseci pojedinih partija i njihovih lidera, sadašnjih predsedničkih kandidata.
Kad se kritički i svestrano osvetli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << protekli period i doprinos predsedničkih kandidata napretku Srbije u demokratskom, ekonomsko-socijalnom, reformskom i diplomatskom smislu, nema sumnje da je Boris Tadić, kao predsednički kandidat Demokratske stranke, u nedostižnoj prednosti u svakom pogledu u odnosu na ostale kandidate. Pre svega, B. Tadić je na čelu najveće demokratske stranke u Srbiji koja je glavni politički garant demokratskog razvoja Srbije. Njena snaga, merena političkim ugledom, uticajem i brojem poslaničkih mandata, udvostručena je od kada je on njen predsednik. Zatim, reč je o stranci i njenom lideru koji se proteklih godina politički dosledno bore za sprovođenje temeljnih društvenih reformi, za demokratizaciju društva i jačanje njegovih ključnih političkih i državnih institucija u skladu sa Ustavom. Takođe, B. Tadić, kao lider DS, glavni je i beskompromisni promoter evropskih demokratskih ideja i vrednosti i pobornik ubrzanog puta Srbije ka Evropi, odnosno EU, bez obzira na veoma snažne, manje ili više prikrivene, otpore tom procesu. Uz to, Demokratska stranka na čelu sa B. Tadićem poslednjih godina se postupno transformiše u modernu socijaldemokratsku partiju, koja sve više u centar svoga programa i delovanja stavlja socijalnu pravdu i visoko razvijenu socijalnu funkciju države, što je životni interes većine građana.
Takođe, Demokratska stranka i njen lider B. Tadić nisu skloni nacionalizmu, slepom robovanju prošlosti, bučnom populističkom i demagoškom patriotizmu, jeftinoj socijalnoj demagogiji, ksenofobiji i političkoj mržnji prema zastupnicima drugačijeg mišljenja, što je bitna odlika desničarskih i nacionalističkih partija, kakva je SRS. Naprotiv, i na rečima i na delu, DS i B. Tadić su odlučni i iskreni zastupnici političke, nacionalne, verske i svake druge tolerancije i ljudske solidarnosti.
B. Tadić, kao predsednik DS i predsednik Republike Srbije, dosledno, uporno i argumentovano se zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Srbije u skladu sa Poveljom OUN, međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 i Ustavom Srbije. Ali, i za visoki stepen autonomije Kosova u skladu sa najvišim međunarodnim standardima o nacionalnim i ljudskim pravima. Istovremeno, bez obzira na negativan stav SAD, vodećih evropskih država, pa i većine članica EU prema predlozima Srbije o rešenju statusa Kosova, B. Tadić i DS ne zatvaraju evropska vrata Srbije, već upravo u ubrzanim evropskim integracijama vide njenu sigurnu budućnost.
Kad je reč o ljudskim i političkim kvalitetima B. Tadića kao predsedničkog kandidata, oni ga čine superiornim u odnosu na njegove političke takmace. Pre svega, on je moderan, demokratski izgrađen i obrazovan političar. Takođe, nije demagog već je ubedljiv, kulturan i uljudan u javnim nastupima, kao i u polemici sa političkim protivnicima, što njima, nažalost, nije svojstveno. Kada ste čuli da je u žaru političke borbe iznosio ili istom merom uzvraćao na klevete i uvrede na njegov račun od strane političkih protivnika? Pa ni onda kada su ga T. Nikolić i njegovi jurišnici nazivali ustašom, slugom Amerike ili V. Ilić antihristom, đavolom, sekapersom. To je, u stvari, slika njihove nekulture i mržnje prema svemu što je bitno različito i bolje od njih.
B. Tadić nije politički ekstremista, što jesu, svako na svoj način, njegovi glavni protivkandidati na izborima, iako to u izbornoj kampanji pokušavaju da prikriju. On svoje političke protivnike ne naziva pripadnicima zločinačkog udruženja, niti lopovima, narkomanima, homoseksualcima, ne vređa i ne tuče novinare. Takođe, ne nastupa, kao radikali, na predizbornima mitinzima uz bratoubilačku četničku himnu „Sprem’te se, sprem’te, četnici". On nikada ne bi mogao reći da mu nije žao što je ubijen Slavko Ćuruvija, što je učinio T. Nikolić. Ne izražava, kao T. Nikolić, želju da Srbija postane ruska provincija, ne najavljuje, ako pobedi, prekid saradnje sa EU i Haškim tribunalom, izbor Šešelja za predsednika Vlade Srbije, instaliranje ruskih baza po Srbiji, stvaranje velike Srbije i sl. On se lažno ne predstavlja kao vođa 5. oktobra i kao kandidat koga podržava Srpska pravoslavna crkva, niti se, kao jedan od kandidata, baca blatom na tu istu crkvu, već je visoko uvažava kao bitnu nacionalnu instituciju.
B. Tadić, takođe, nema mrlje u svojoj ličnoj i političkoj biografiji koja bi ga činila moralno nedostojnim za predsedničku funkciju. Nema privatne vile, bazene i druga bogatstva, stečena u mutnim ratnim i tranzicionim vremenima. Njemu niko nije mogao prišiti etiketu političara koji se družio i sarađivao sa pripadnicima kriminalnog podzemlja.
Najzad, s obzirom na to da je predstavljanje Srbije u inostranstvu, po Ustavu prva predsednička funkcija, B. Tadić jedini od predsedničkih kandidata u tome ima veliko iskustvo, to ume da radi uspešno i civilizovano i uživa visok ugled u svetu. Zbog svega, podrška B. Tadiću u prvom, posebno u drugom krugu, jeste podrška miru, političkoj i svakoj drugoj ljudskoj toleranciji, zaštiti ljudskih i manjinskih prava, ubrzanom ekonomskom razvoju, smanjenju siromaštva i nezaposlenosti, izgradnji demokratskog društva i vladavini prava, borbi protiv kriminala. To je istovremeno i podrška evropskom putu i sigurnoj budućnosti Srbije. U protivnom, Srbija bi se vratila u vreme pre 5. oktobra 2000. godine.
