Izvor: Megafon.co, 18.Nov.2018, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini Amiš u Srbiji planira budućnost ovde
Jedini Amiš u Srbiji, došao je pre nekoliko godina u Nišku Banju, tačnije selo Donja Studena, odakle potiče njegov deda. Odlučio je da ostane da živi u Srbiji. U međuvremenu je dobio državljanstvo i oženio se Jovanom iz Vrnjačke Banje. Iako bi voleo da ostane u Donjoj Studeni, u potrazi za idealnim zemljištem za obrađivanje, preselili su se u Mali Drenovac.
“Da biste bili farmer, morate da imate pristup tržištu na primer, tako da sam hteo da bude blizu Niša, da imam >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << pristojan pristup Nišu, hteo sam da bude u oblasti gde ima mogućnosti za širenje, tako da ima mnogo drugih polja iza nas i mnogo malih sela gde lokalni stanovnici ne žele da ostanu, porodice prodaju imanja. I hteo sam da ostanem u regionu južne Srbije, jer je moja porodica odatle. Smatram da su ljudi u Nišu jako prijateljski nastrojeni, gostoprimljivi, inovativni na neki način”, kaže Kristofer Petrović.
Osim toga što je želeo da ostane tu odakle potiče, još jedan je razlog zašto je odlučio da se preseli iz Amerike u Srbiju.
“U Americi mnogo ljudi pije čaj Lipton. A Lipton je bio Britanac i otputovao je na Šri Lanku. I zbog tog njegovog poduhvata, mi danas imamo čaj Lipton. Ima mnogo inspirativnih ljudi koji su uradili nešto neobično, izvan granica, tako da sam i ja hteo da pokušam isto.”
Život u Srbiji, kaže, ima i pozitivne i negativne strane. A jedna od pozitivnih je hrana.
“To je otprilike jedino što želim da jedem. Ako mi možete dati dobru, gustu čorbu, pasulj, punjenu papriku, sarme – ja sam srećan!”, objašnjava Kristofer.
Kako izgleda njegov život ovde i koje planove ima, pogledajte u videu.
Novinar, montaža: Sonja Urošević
Kamera: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Muzika: King Street – The 126ers
A najviše problema do sada imao je sa administracijom.
“Sa državnim institucijama imao sam mnogo problema. Ali nedavno se desilo veliko poboljšanje u proceduri prilikom kupovine zemlje. I bio sam iznenađen. Prvi put kada sam kupovao imanje ovde, užasno sam se proveo pokušavajući da ga stavim na svoje ime. EPS nije hteo da uključi struju dok to ne bude na moje ime i trebalo je mnogo vremena, iz moje pespektive mnogo vremena, u odnosu na ono što sam navikao. Sada je racionalizovano. Odete kod notara, on podnese kupovinu Katastru i nedelju dana kasnije stigla mi je papirologija na kućnu adresu. Bio sam oduševljen. To je jako, jako dobro.”
S obzirom na to da je Amiš, to što se razlikuje, ponekad je uzrokovalo da ljudi gledaju u njega i neprijatno komentarišu, ali na selu se njegov način života manje ističe nego u Americi. Zajednica Amiša često je bila progonjena u SAD, jer veruje da treba odvojiti crkvu od države. Ne učestvuju u ratovima. Žive jednostavnim životom bez moderne tehnologije. Odgajaju velike porodice i najčešće se bave poljoprivredom, stolarstvom i sl.
“U Americi sve je moderno, sve je novo, poslednje, digitalno, tako da se u Americi Amiši mnogo više razlikuju nego na selu u Srbiji. Nema mnogo pitanja. Ljudi me gledaju drugačije, više zbog odeće nego zbog bilo čega drugog. Ovde u Srbiji pokušavam da primenim osnovne motive i praksu na drugoj lokaciji. Tako da npr. u Americi gotovo nijedna zajednica Amiša ne dozvoljava upotrebu struje, ali u Srbiji nemate tržište za neelektično oruđe. Sve što se pravi danas, pravi se na struju. Amiša ima oko 300.000 u Americi, tako da možemo sami da proizvodimo svoje alate jer ima tržišta. Ovde nema tržišta. Tako da moram da budem praktičan. U neku ruku može se reći da moram da pravim kompromise. Ali i dalje imam slične ciljeve – da uključim ljude u rad na farmi, da živim hrišćanski život, pratim primer Isusa, da delim božju reč sa ljudima i da se trudimo da popravljamo život jedni drugima na koji god način možemo, ma koliko da je mali.”
Kristofer i Jovana očekuju proširenje porodice na proleće. On jedva čeka i da kupi konje, a baviće se organskom poljoprivredom.
“Ne znam šta je u budućnosti, ali nemam planove da se vratim u SAD, da radim nešto tamo. Investiram sebe ovde u Srbiji. Kupio sam nedavno drugu farmu, dakle 10 hektara ukupno. Nemam viziju ni za šta drugo, ali ako mi se majka razboli, moram da pomognem. Tako da nije 100% sigurno, ali prilično sam siguran da ostajem.”
*Ovaj prilog deo je projekta “Niš – kosmopolis” koji je podržan od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
