Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2011, 03:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedan vek novosadskog Štranda

NOVI SAD -

Stota godišnjica novosadskog Štranda svečano je obeležena večeras bogatim muzičko-zabavnim programom koji je, u organizaciji javnog preduzeća "Gradskog zelenila", priređen za mnoge zvanice i goste.

U okviru glavne manifestacije u čast velikog jubileja omiljenog kupališta Novosađana, na centralnom platou te najlepše dunavske plaže nastupio je Miša Blizanac i hor "Ison", potom je usledio šou voditelja Ivana Ivanovića i koncert Zvonka Bogdana, a za kraj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je planirana svirka novosadskog benda "Frajle".

Povodom veka Štranda je, u saradnji sa Ambasadom Izraela otvorena plaža "Tel Aviv" i organizovana velika žurka, najavljeno je nekoliko koncerata pod pokroviteljstvom "Apatinske pivare", a na inicijativu gradonačelnika Igora Pavličića ulaz na plažu će ove sedmice biti besplatan.

Dunav je uticao na privredno - ekonomski i kulturni razvoj Novog Sada, ali je podsticao i posebne oblike društvenog života. Novosadski Štrand je jedna od tih posebnosti i kroz jedno vekovnu tradiciju izrastao je u jednu od najlepših rečnih plaža u Evropi. Mada se za to vreme znatno promenila, ona je uvek zauzimala značajno mesto u životima Novosađana.



Datum osnivanja novosadske plaže vezuje se, između ostalog i za 1907. godinu kada je jedan preduzimljivi Jevrejin zakupio taj deo peščane obale i, dobivši koncesiju nad njom, napravio javno rečno kupalište. Za gradsku plažu Štrand je proglašen 1911, a Emil Sikla, potonji upravnik bioskopa Apolo, ostao je prvi i do rata 1941. i poslednji upravnik novosadskog kupališta na Dunavu.

Tehnički opis dunavskog obalnog kupališta Grad je objavio 1912. i od tada se Štrandom naziva deo obale, duge 500 i široke 60 metara.

Godinu dana kasnije izgrađeno je još tri reda drvenih kabina - između kojih su bili kiosci, frizerski salon, poslastičarnica i prodavnice sokova - potom biletarnice na glavnom ulazu, barake za bicikle, onda tuševi i paviljoni za vojnu muziku i najposle 1920. – veliki drveni restoran. Kupalište je, do 30-ih godina bilo podeljeno drvenom ogradom na muško i žensko, a za neplivače sigurna zona ograničavana je balvanima, međusobno povezani lancima.

Pravila su bila izuzetno stroga, a najstroži je bio tadašnji upravnik policije ne prezajući da odmerava dužinu sukanja na ženskim kupaćim kostimima i proganjajući muškarce koji bi se nedolično razgolitili. Devojci koja bi se usudila da gole grudi izloži suncu, zauvek bi zabranio ulazak na Štrand. Sa čuvene plaže nikad niko nije otišao nepropisno obučen, čak ni 1945. kad su saveznički avioni zasuli Novi Sad bombama.

Do polovine 30-ih Štrand je postao mesto belosvetske otmenosti gde su gotovo svi viđeniji Novosađani imali svoju kabinu ili pretplatnu kartu, a broj kabina je povećan na više od 700. Štrandaroši su se mogli prepoznati i po preplanulosti, jer su se mazali malajom, čudotvornim namazom nepoznatog porekla i nikad ustanovljenog sastava kome je pripisivana nestvarna moć ubrzanog potamnjivanja kože.

Posle oslobođenja Štrand je do 1954, kada je sunčana plaža proširena prema "Špicu", slabo obnavljan i nedovoljno uređivan, vozić Trčika koji je dugi niz godina prevozio imućnije Novosađane od Železničke ulice do Štranda, više nije potrčao tim putem.

Danas novosadski Štrand zahvata skoro sedam hektara peščanih i toliko zelenih površina, duž ukupno 700 metara plaže postavljeno je 700 kabina a posetiocima su na raspolaganju mnogi ugostiteljski objekti, zabavni sadržaji kao i dežurne redarske, spasilačke i lekarske službe.

Na plaži, koju leti dnevno ima i do 15.000 kupača, organizuju se popularne manifestacije poput Etno-festivala kulinarskog umeća i Novosadskog trijatlona, kao i mnogobrojna takmičenja u odbojci, košarci, fudbalu i drugim sportovima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...