Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javnost nema uvid u prihode političara
Poreska rešenja dostupna javnosti uz pismenu saglasnost obveznika, ali to niko nikad nije tražio
Kada bi visoki državni funkcioneri imali imovinsku kartu i kada bi građani još verovali u nju, spavaća soba srpskog ministra ekonomije ne bi bila vest dana. Javnosti je, čini se, već pomalo dosta da onima za koje glasaju veruju samo na reč, već bi nešto opipljivije. Uvidom u poresko rešenje javnost bi saznala o kolikom se imetku političara radi, kao i kakvo je poreklo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novca kojim su stekli sve što imaju. Dok ovih dana, ponovo u predizbornoj kampanji, obećavaju da će obelodaniti svoje imovinske karte, postavlja se pitanje, a zašto političari, kad već nemaju šta da kriju, ne ponude i neki poreski dokaz. Tim pre što im i zakon to omogućava. Prema članu sedam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, službena tajna je svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom postupku, ali postoje uslovi pod kojima se ti podaci ipak mogu obelodaniti.
Dejan Stojanović, direktor Poreske uprave Srbije, za „Politiku” kaže da ovi podaci mogu da izađu na svetlost dana isključivo uzpismenu saglasnost poreskog obveznika. U tom slučaju obaveza čuvanja službene tajne nije povređena. Što znači da niko političarima ne brani da sami izađu sa svojim poreskim dosijeom i da potencijalnim biračima pokažu šta imaju i na šta sve plaćaju porez. Ako, pak, nisu poreski obveznici, a sudeći po izjavama političara takvih je najveći broj, utoliko lakše. Nema šta da dokazuju, ali ni da kriju.
Međutim, da je bilo i volje i raspoloženja samih poreznika, građani su i bez posebne pismene saglasnosti mogli do sada da saznaju čime raspolažu aktuelni političari i ministri. I to kroz unakrsnu procenu imovine i ostvarenih prihoda poreskih obveznika.
Ko je, međutim, zatajio? Poreznicikoji je trebalo da urade unakrsnu proveru, ili građani zato što ih nisu vukli za rukav.
Unakrsna procena je imala za cilj da prekontroliše sve one koji su 1. januara 2003. godine prijavili da imaju imovinu veću od 20 miliona dinara, kao i one koji su imali više od ovog propisanog limita, a to nisu učinili.
Da takvih nije malo, svojevremeno je potvrdio i bivši prvi čovek Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić, koji je priznao da podatak koji se pojavljuje u javnosti – između deset i dvadeset hiljada ljudi – samo je skromna procena i da je reč o daleko većem broju.
Da se dakle posao radio u kontinuitetu, građani, ali i ljuti politički protivnici vicepremijera Božidara Đelića, danas ne bi pitali „šta bi sa famoznih 11 miliona evra”. Ovako mu moraju verovati na reč da ih „nikada nije ni imao”, te da je jedina njegova ušteđevina 73.000 evra.
Poreznici priznaju da se do nekih zaključaka može doći uvidom u to koliko je njih kupilo firme putem privatizacije, mada i tu treba biti obazriv, jer se imena kupaca često kriju iza imena ofšor firmi.
Budući da među srpskim političarima ima i onih koji su celog života zaposleni jedino u svojim strankama, ali uprkos tome uživaju u blagodetima života, javnost s pravom traži i objašnjenje kako je i to moguće. U taj deo svog posla poreznici se ne mešaju. Čekaju kriminalističku policiju pa da se tek tada oglase ili, najčešće, ćute.
Ubacivanjem u postupak na bazi indicija poreznici tačno znaju šta je neko imao 1. januara 2003. kada je imovinu prijavio i onda mogu da pokušaju da utvrde iz kojih „realnih” izvora je stečeno sve ostalo. Ukoliko „osumnjičeni” uporno odbija da prizna da raspolaže povećim imetkom, poreznici treba da izlaze na lice mesta.
Unakrsna procena poreske osnovice podrazumeva da se porez na dohodak građana može utvrditi i kao razlika između vrednosti neto imovine na kraju i na početku kalendarske godine, uvećane za procenjene izdatke za privatne potrebe, s jedne, i prijavljenog dohotka, s druge strane.
Unakrsna provera imovine nije, ističu u Poreskoj upravi, zamena za ispitivanje porekla imovine, već samo način da se otkrije čitav niz prihoda koji uopšte nije registrovan, a za koji svi znaju da postoji.
Imovinu čine nepokretnosti – stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište, akcije ili udeli u firmama, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovila i avioni, štedni ulozi i gotov novac.
U prijavu za evidenciju imovine unose se i podaci o imovini povezanih lica.Prijava za evidenciju imovine služi isključivo za sprovođenje unakrsne procene poreske osnovice.
Kada je reč o onima koji imaju dvojno državljanstvo, zakon propisuje da se porez plaća u zemlji u kojoj je obveznik proveo neprekidno 183 dana i ima prijavljeno boravište, ali samo ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ukoliko on ne postoji, obveznik će porez plaćati u obe države.
Dejan Stojanović kaže da zakon o unakrsnoj proceni imovine nikada nije postojao, ali je Poreska uprava bila dužna da obavlja i poslove utvrđivanja osnovice na godišnji porez na dohodak građana na neprijavljene prihode i to pomoću metode unakrsne procene, što je i regulisano Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (stupio na snagu 1. januara 2003. godine) i Pravilnikom o načinu i postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode unakrsnom procenom.
– U samom postupku primene metode unakrsne procene do sada smo uočili nedostatke u zakonskoj regulativi (zakonske odredbe su neprimenljive, nejasne i ne obuhvataju sve situacije koje ova metoda podrazumeva), zbog čega smo i inicirali izmenu i dopunu pomenutog Pravilnika, i to u delu koji reguliše konkretan postupak primene metode unakrsne procene osnovice. U skladu sa tim, Poreska uprava je uradila Predlog za izmenu Pravilnika o načinu i postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode unakrsnom procenom – kaže on.
U avgustu i septembru 2006. godine Poreska uprava je započela postupak unakrsne procene za utvrđivanje osnovice na ostale (neprijavljene) prihode, selektovanjem poreskih obveznika prema unapred utvrđenim kriterijumima, a odnosi se pre svega na 38 lica čija je ekonomska snaga jasno vidljiva (vile, stanovi, zemljišta, luksuzni automobili i slično). Identitet navedenih lica smatra se službenom tajnom.
U postupak unakrsne procene poreske osnovice takođe su uvedena i lica koja su podnela prijavu za evidenciju ukupne imovine, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, isključivo zbog toga što je za početnu godinu eventualna poreska obaveza za ova lica mogla da zastari. Pored ovih lica, po nalogu okružnog javnog tužioca u Smederevu, u postupak unakrsne kontrole uvedeno je 13 lica sa Pravnog fakulteta iz Kragujevca.
Do kraja 2007. godine oformljeno je 1.294 predmeta – 1.194 lica su primila zahtev Poreske uprave za dostavljanje podataka, dok je ispitni postupak u toku za 1.091 lice. Ispitni postupak je završen kod 120 lica kojima je uručen zapisnik sa nalazom, dok je doneto 26 rešenja i utvrđena poreska obaveza od 85.950.667 dinara. Za 57 lica nije utvrđena poreska obaveza, a u 35 predmeta je obustavljen postupak. U 15 slučajeva podneta je žalba na rešenje. Poreska uprava je uspešno okončala 118 predmeta.
Jasna Petrović
[objavljeno: 27/03/2008]
