Izvor: Blic, 21.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni podaci o lobistima u BiH
BANJALUKA - Lobiranje, odnosno profesionalno zastupanje tuđeg interesa, i u BiH bi uskoro trebalo da postane javno i zakonski uređeno. Jedna od obaveza preuzetih Strategijom za prevenciju i borbu protiv korupcije jeste i donošenje zakona o lobiranju. Formalni rok do kojeg bi ovaj zakon trebalo da bude pred poslanicima Parlamentarne skupštine BiH jeste kraj iduće godine.
U međuvremenu, nadležne institucije – Savet ministara i Agencija za prevenciju korupcije – >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trebalo bi da se ugledaju na SAD i druge države, gde je lobiranje decenijama uređeno, i da pripreme tekst zakona. Međutim, imajući u vidu sporost vlasti u BiH u donošenju zakona, mogli bismo još pričekati pre nego što lobisti kod nas potpadnu pod zakon.
Vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije BiH i zamenik ministra bezbednosti Mijo Krešić priznaju da još ništa nije urađeno po pitanju priprema zakona. On se slaže da je ovaj zakon potreban, ali kaže da još ne zna ni koja bi to bila adresa na koju bi lobisti grebalo da se zvanično registruju u BiH.
- Znajući političko stanje u BiH, kao i to da na čelu Agencije nije izabrano rukovostvo na puni mandat, bojim se da bi donošenje ovog zakona moglo da se odgodi - kaže Krešić.
Sekretar u Ministarsvu pravde BiH Jusuf Halilagić „ne veruje" da je ovaj zakon u nadležnosti resora pravde, nego Ministarsva bezbednosti. Međutim, kaže Halilagić, ako bude zatraženo, Ministarstvo pravde spremno je da napiše zakon.
Primeri iz okruženja pokazuju kako bi ubuduće trebalo da bude uređeno lobiranje u BiH. Srbija i Hrvatska pripremaju zakone o lobiranju, a društva lobista su formirana u svim državama SFRJ, izuzev u BiH. Na čelu Hrvatskog društva lobista (HDL) stoji nekadašnji šef diplomatije te države Mate Granić, a društvo mu prave bivši ministri i premijeri, uspešni menadžere i predstavnici uprava, nevladinih organizacija.
Uslov za članstvo je preporuka postojećih članova i potpisivanje etičkog kodeksa lobističke struke. Granić za „EuroBlic" kaže da lobiranje na našim prostorima nema tradiciju i prati ga negativan imidž zbog političkih skandala i korupcije i da ga zbog toga treba urediti.
- To se, uglavnom, radi zakonom o lobiranju i obaveznim registrom lobista pri parlamentu i državnim institucijama. U oba slučaja se definiše šta je lobiranje i ko su lobisti, ko se sme baviti lobiranjem, šta rade i za koga, koliko su plaćeni i čijim novcem, propisuju telo za nadzor. To telo obično je ministarstvo pravde, a u nekim slučajevima može se formirati posebna agencija - kaže Granić.
On otkriva da usluge lobista na prostoru nekadašnje SFRJ najviše koristi poslovni sektor, a da to mogu da rade i razna udruženja, nevladine organizacije, univerziteti, sindikati, nacionalne manjine, kao i države, kako bi ih predstavljali pred drugim državama ili međunarodnim organizacijama poput EU.
U Društvu lobista Srbije (DLS) danima se niko nije javljao na naše telefonske pozive. Međutim, prema informacijama s njihovog zvaničnog sajta, cilj im je, između ostalog, pomoć državnim organima u procesu integracije u EU. Takođe, DLS pomaže domaćim i inostranim privrednicima da uspostave poslovnu saradnju, kao i sunarodnicima u raseljenju da uspostave privredne i druge veze s maticom.
Društvo živi od upisnina i članarina, dobrovoljnih priloga, donacija, poklona i zaveštanja, kamate na uloge, zakupnine, dividendi" Zanimljivo je da je društvo nedavno imenovalo Milku Forcan, donedavnu potpredsednicu „Delta holdinga”, za svoju predstavnicu u EU.
U EU radi 4.500 lobista
Primera radi, SAD imaju zakon o lobiranju od sredine tridesetih godina prošlog veka, pa se javno zna koje lobi grupe rade za koga i kakve interesa zastupaju. Sve članice EU nemaju taj zakon. Procenjuje se da pri institucijama EU postoji preko 4.500 akreditiranih lobista, koji lobiraju za države, vlade, pojedince, preduzeća. Lobisti imaju uticaj jer su uglavnom poznate ličnosti, imaju kontakte, znaju proceduru donošenja odluka.
Povezane vesti: Mesić: Srbija da shvati da je u Bosni bila agresor Dežer: Rešiti preostale probleme izbeglica Peticija izbeglica iz Hrvatske Srbi iz Hrvatske uručuju peticiju Dežeru Koja ex-Yu pesma za Evroviziju vam se najviše sviđa?
