Izvor: RTS, 19.Okt.2011, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javni dug na granici
Srbija je na korak od prezaduženosti, odnosno zakonskog maksimuma javnog duga od 45 odsto bruto društvenog proizvoda. Za tri godine, javni dug po stanovniku porastao za 70 odsto. Situacija nije alarmantna, ali je presudno sprečavanje daljeg rasta dugovanja, poručuju iz Fiskalnog saveta.
Kada bi svako od nas dugovao gotovo polovinu godišnje zarade, bio bi u istoj poziciji kao država danas. U poslednje tri godine, dug je sa 26,3 odsto bruto društvenog proizvoda porastao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na 44,4 odsto, tik do granice prezaduženosti od 45 odsto, za koju se Vlada zakonom obavezala da je neće probiti.
Po stanovniku to znači da je dug sa 1.257 evra, porastao na 2.107.
Porast javnog duga u septembru ove godine na 14,75 milijardi evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a za sada nije alarmatan, ali bi mogao da bude ako budžetski deficit ne bude smanjen u 2012. godini, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
"Rast javnog duga za oko milijardu evra bio je očekivan zbog zaduženje države prodajom evroobveznica u vrednosti milijardu dolara i dodatnih pozajmica na domaćem finansijskom tržištu", rekao je Petrović.
"Važno je da nove pozajmice države nisu otišle u potrošnju, već su depoziti iz kojih će se do sredine 2012. godine finansirati budžetski deficit i otplaćivati obaveze", rekao je Petrović.
Petrović je objasnio da će u idućoj godini javni dug biti obračunat prema BDP-u za koji se očekuje da će biti veći za najmanje dva odsto u odnosu na ovogodišnji.
Međutim, kako navodi, javni dug neće biti smanjen ako budžetom za 2012. godinu ne bude planirano smanjenje deficita na 3,9 odsto BDP-a, upozorio je Petrović.
Kako je podsetio, obaveza države prema sporazumu sa MMF-om je da dogodine bude smanjen budžetski deficit, koji je u 2011. godini rebalansom povećan sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a.
Sprečavanje daljeg rasta dugovanja
Budžet za narednu godinu se tek kroji, a stručna javnost podseća da su se krediti do sada potrošili, a ne uložili i da će biti teško tu praksu prekinuti.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da Vlada, bez obzira na predizboprnu godinu, treba da zaustavi sva dalja zaduživanja, sem kapitalnih, kao što je Koridor 10.
Cena, koju bi država platila ako ne smanji javni dug bila bi velika. Petrović smatra da bi se rizik zemlje povećao, i da kapital ne be dolazio već bi odlazio i to bi bio pritisak na kurs i cene.
"Svaka država koja ne generiše privredni rast, koji je po stopi veći od prosečne kamatne stope po koje se pozajmljuje neminovno u budućnostu ulazi u problem servisitanja spoljnog duga", smatra Đukić.
Do pre samo mesec dana, kada je prodala evroobveznice, Srbija je bila dužna kao i Hrvatska. Sada prednjači i u odnosu na nju i Sloveniju.
Ono što je zajedničko za sve tri zemlje, jeste to što su spoljni dug drastično povećale u poslednje tri godine, odnosno od početka krize.
