Izvor: B92, 26.Jun.2014, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne rasprave nedosledno sprovode
Beograd -- Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je da se javne rasprave i dalje nedosledno sprovode.
On je dodao i da kada i organizuju često informacije o njima nisu objavljene na vladinom portalu E-uprava.
Nenadić je, na konferenciji za novinare, istakao da je važno omogućiti građanima da učestvuju u kreiranju javnih politika, čime se izgrađuje poverenje između vlade i građana, a bez tog poverenja, kako je primetio, smanjene su šanse >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za efikasan obračun sa korupcijom.
U prošlogodišnjoj analizi javnih rasprava vođenih u Srbiji, Transparentnost je došla do poražavajućih rezultata prateći rad nekoliko ministarstava - da se od 21 zakona samo tri našlo u javnoj raspravi.
Portal E-uprava ima poslednju objavljenu informaciju iz 1. februara 2014., što, prema Nenadićevim rečima, pokreće pitanje: šta očekivati od vlade ako sama ministarstva ne poštuju portal koji su obavezna da koriste.
Nenadić je podsetio da program nove vlade eksplicitno sadrži deo o javnoj raspravi i garantuje privatnim i pravnim licima da učestvuju u donošenju propisa, kako u ranim tako i u poznim fazama izrade zakona.
"Imali smo u nekoliko navrata situaciju da su propisi usvajani bez javne rasprave što je pravdano hitnošću, primer je set zakona iz finansijske sfere. Danas imamo štrajk advokata koji jeste u vezi sa time jer su menjani propisi koji regilišu plaćanje poreza. Možda je to moglo da bude predupređeno da je bilo javne rasprave", rekao je Nenadić.
On je dodao da nije bilo ni javne rasprave o nekim pravosudnim zakonima, a kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o radu, problem je što nema izveštaja o javnoj raspravi koja je obavljena u decembru i januaru.
"Postoji na sajtu ministarstva rada dokument iz juna koji govori o glavnim izmenama u Zakonu o radu ali se ne navodi kakve to veze ima sa raspravom iz januara, i da li su usvojene primedbe. Bilo je dakle javne rasprave ali najverovatnije ne o ovom dokumentu koji ide u proceduru", rekao je Nenadić.
On je konstatovao da zakon ne precizira nikakve sankcije za neodržavanje javnih rasprava, a da je jedina mera za tako predložen zakon, iako je ona u stvarnosti teško zamisliva, da nadležna vladina komisija ili parlament uklone akt iz procedure zbog toga što nije prošao javnu raspravu.
"Ne vidim, međutim, zašto ne bi postojala mogućnost da se pravni akt osporava zato što nije donet na valjan način, ali to bi trebalo da bude uneto u ustav", rekao je Nenadić.
Kako je zaključio, vlada je saopštila namere i prepoznala važnost javnih rasprava, ali sa druge strane je vidljivo da se one organizuju sporadično.
Nabrajajući slabosti dosadašnje prakse u javnim raspravama o zakonima, Nenadić je rekao da je ozbiljan nedostatak to što učesnici ne mogu da vide primedbe drugih zainteresovanih strana na nacrt nekog akta.
To, kako je objasnio, može biti problem za državni organ koji je predlagač zakona zato što može da dobije više istih ili sličnih predloga, učesnici u javnoj raspravi gube vreme radeći dupli posao, a treći problem je što je učesnik u raspravi u mogućnosti da komentariše samo osnovni nacrt ali ne i ono što bi u njega moglo da bude ugrađeno.
