Izvor: RTS, 31.Mar.2014, 21:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javne nabavke, sužen prostor za malverzacije

U oblasti javnih nabavki godišnje se okreće oko dve i po milijarde evra, što je desetina srpskog bruto domaćeg proizvoda. Godinu dana kako je novi zakon na snazi, nadležni sumiraju - veća je transparentnost i konkurencija u postupcima nabavki, ali pojedini problemi ostaju.

Peto poglavlje završeno i Srbija je u Briselu u analizi oblasti javnih nabavki pohvaljena. U praksi, manevarski prostor za malverzacije je sužen, ali ne i iskorenjen.

U 80 odsto slučajeva vodio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se otvoreni postupak, prošle godine u 59. Državni organ prilikom nabavke ređe pregovara direktno.

"Dve tačke kojima moramo težiti jesu smanjenje izuzetaka i učešće pregovaračkih postupaka, jer je ciljana vrednost u EU pet procenata", kaže Danijela Bokan iz Uprave za javne nabavke.

Sa papira na realnost - i dalje postoje problemi. Pojedinima smetaju i komplikovane procedure i dugi rokovi, pa su se biblioteke žalile da zbog toga nisu mesecima nabavljale knjige.

Posao na konkursu i dalje uglavnom dobijaju direktno pozvani da se na njega jave - tek svaka četvrta firma dobije posao a da prethodno nije pozvana. Ugovor se uglavnom sklapa sa onim sa kojim se već sarađivalo.

"Ima primera da se ne poštuju odredbe o objavljivanju dokumenata što smo pronašli kod oko 10 posto naručilalca, a konkurencija iako se povećala nije drastično kao sto smo se nadali da će biti", kaže Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Na tender se u proseku javi manje od tri ponuđača. Zakon je zakazao i kada je reč o obaranju tendera i to od strane tzv. profesionalnih obarača.

Nude nisku cenu, onda odustanu od posla, a u drugom krugu posao dobijaju druga preduzeća po višim cenama. Dešava se i da se zbog niske cene posao brzo sklopi, ali da se brzo plati ceh.

"To su govorili prometnici uglja, da se pod kvalitetnim ugljevima daju određene mešavine koje pored niske kalorijske vrednosti imaju povećanu emisiju sumpora, što izaziva štetu, tako da smo mi umesto koristi napravili štetu", kaaže Vidosava Džagić iz Privredne komora Srbije.

Privrednici smatraju da ključni kriterijum ne treba da bude najniža ponuđena cena, jer ona ne prati kvalitet. Ipak, prošle godine, koja delom pokriva i novi zakon, ušteđeno je 355 miliona evra u odnosu na 2012. godinu.

Nastavak na RTS...