Izvor: Blic, 05.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna rasprava
Bio sam na javnoj raspravi. Pozvalo me, i ja otišao. Ionako kukam kako se zakoni donose bez prave javne rasprave. I, evo, zvalo me sa najvišeg mesta, zakon me se tiče, ajde da vidimo tu raspravu o zakonu, i to javnu. Neću da kažem koji je zakon u pitanju, jer, ako ne znaš, dragi čitaoče, onda rasprava nije bila javna ili bar ne dovoljno. Ako znaš, onda nema razloga da ti kazujem.
Došli mi, zainteresovani, manje-više svi koji i treba da budemo tu. Prostorija mala za toliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svet. Ovo je prvi susret, posle kažu i poslednji, nema vremena, mora zakon u skupštinu, što pre, to bolje, da se ne čeka, čekalo se godinama, pa vidi gde smo. Napred - radno predsedništvo. Njima dalo i kiselu i običnu, nama ništa. Ja sam mislio da je javna rasprava kao neki parlament, da ima neki moderator, a da smo svi nekako, bar, amfiteatralno raspoređeni. Mislio sam, greškom, da je to kao okrugli sto: nema glavnijih, svi smo tu na istom poslu. Bivao sam na nekim okruglim stolovima, može da bude i na ćoše, ali se gledamo. A ne da gledamo u njih tamo, to radno predsedništvo, nego sve ravnopravno - makar i ne dobili vodu. Ma, ni česmovaču.
Elem, uzeše ovi s naše strane da govore, bogami, vrlo tačno i mudro, možda malo predugačko, ovima tamo se, vidim, žuri, imaju, biće, i drugih poslova, tolike su oblasti koje valja urediti, isparcelisati, preraditi, pregraditi, obnoviti, ne ponoviti, namestiti, podići, uglaviti, štemovati, gletovati. Malo su i nervozni, valjda zbog žurbe - kome je svet organizaciono pitanje njemu se uvek žuri - pa sve lično shvataju. Jedan kaže da će odmah da ide ako se sumnja u njegovo poštenje. Niko mu nije pominjao poštenje. Možda ima neki orah u džepu, samo on zna, niko ga ne napada, a on se, ipak, brani. Druga pak recituje opšta mesta, nije njena oblast, vidi se, ali je odlučna. Treći nešto konstruktivno objašnjava, ne deluje kao deo tog radnog predsedništva, nego kao da je zalutao. Oni se brane, niko ih ne napada. Možda je to samo zbog tog rasporeda sedenja, ne znam. Ako hoćeš vodu, moraš izaći napolje, bogami, tamo ima i sok. Iznad radnog predsedništva, to je razlika u odnosu na partijski sastanak, nisam, doduše nikad bio na partijskom sastanku, ali sam odrastao na snimcima partijskih sastanaka, pa znam kako izgledaju, iznad, elem, garniture - nema slike. Samo jedno prazno belo platno.
I možda je u tome problem? Nema slike, samo belina, ništa se ne zna, sve je jednako važno i nevažno, javno i tajno, svačije i ničije, ni opšte, ni posebno.
Tako se završila moja prva javna rasprava. Nisam ostao da dočekam zaključke, moralo se nešto raditi tog dana.
Ali, jedva čekam nastavak.
Bude li ga.
