Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Nov.2010, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javna rasprava o Zakonu o izdavaštvu

BEOGRAD -

Okrugli sto posvećen Nacrtu zakona o izdavaštvu koji su danas organizovali "Zavod za udžbenike" i "Službeni glasnik" pokazao je da su svi učesnici saglasni da je dobro što se stiglo do javne rasprave, da postoji spremnost da se razgovara o spornim članovima,kao i da Zakon bude završen u Godini knjige i jezika.

Specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamović, rezimirajući dvočasovnu diskusiju konstatovao je da su sve zainteresovane strane shvatile da "smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svi na istoj strani, samo ima više glasova, ali da zakon nije čarobni štapić koji može da reši sve probleme u izdavaštvu i da je osnovni zadatak da Nacrt bude što valjaniji i da ga Skupština prihvati".

Sporno finansiranje Centra za knjigu

"Ovde niko nije želeo da drugom naudi, ali želimo standarde i da na taj način pomognemo izdavaštvu", istakao je Hamović. On je precizirao da se kroz diskusiju pokazalo da je sporno finansiranje Centra za knjigu, odsustvo Prevodilačkog centra koji nije uvršten u zakon, kao i odnos novog zakona prema ćirilici.

On je rekao da je uloga centra za knjigu agencijska da promoviše našu knjigu i kulturu u svetu,ali ima poslova koji se odnose na zemlju koji se ne mogu zaobići. Pitanje položaja prevodilaštva u zemlji nema veze sa Prevodilačkim centrom koji je otvoren u Sremskim Karlovcima jer on je namenjeno stranim prevodiocima koji žele da prevode sa srpskog, a pitanje ćirilice je u nadležnosti drugog ministarstva.

Hamović je još jednom pozvao sve učesnike u raspravi da amandmane na Nacrt zakona dostave u pisanoj formi i da će svaki dopis dobit odgovor.

U raspravi je direktor Službenog glasnika Slobodan Gavrilović dao nekoliko opštih primedbi koje se odnose na nedovoljnu preciznost u nacrtu "pa su razlozi za unošenje pojedinih obaveza ostali nejasni, pre svega onima koje obavezuju".

Kao najeklatantniji primer nejasnoće on je naveo da Nacrt predviđa osnivanje Centra za knjigu, koji bi se, između ostalog, finansirao i izdvajanjem tri odsto od prihoda Glasnika i "Zavoda za udžbenike", a pošto pomenuta javna preduzeća ne dobijaju novac iz budžeta već deo dobiti vraćaju u budžet, nejasna je namera predlagača Nacrta, koja ih može dovesti u neravnopravan položaj u odnosu na druge izdavače, a nije uzeto u obzir ni da je njihov pravni položaj definisan i drugim zakonima.

Ko ima povlašćen položaj?

Direktor "Zavoda za udžbenike" Miroljub Albijanić insistirao je da Zavod nema povlašćen položaj na tržištu udžbenika već ga deli sa 61 licenciranim izdavačem i da je jedini koji ispunjava zakonsku preporuku da se štampaju knjige na jezicima manjina što je neprofitabilno.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić, jedan od članova Radne grupe koja je radila na nacrtu zakona izneo je predlog da se analogno zakonu o Centru za film primeni isti metod obezbeđivanja sredstava za rad Centra za knjigu uz napomenu da je to mnogo manje sredstava, a knjiga je temelj kulture.

Predsednik Radne grupe i dekan Pravnog fakulteta Union Vladimir Vodinelić je podsetio da je u okviru Centra za unapređenje pravnih studija inicirao pre 10 godina da se uradi model savremenog Zakona o izdavaštvu koji je sledećih devet godina čekao u Ministarstvu kulture i da inicijativa nije potekla od izdavača već nevladine organizacije.

On je kao pravnik tvrdio da je legitiman predlog da se Centar za knjigu finansira iz prihoda dva javna izdavačka preduzeća i u tom kontekstu je pomenuo Državnu lutriju što je izazvalo negodovanje prisutnih.

Izdavaštvo ne može biti talac ličnih interesa

Predstavnici dva udruženja izdavača, sekretar Srpskog udruženja izdavača i knjižara Vuk Vukićević i predsednik Udruženja izdavača Srbije Zoran Kolundžija su insistirali da ova dva udruženja budu uključena u radnu grupu i da učestvuju u pripremi nacrta i podsetili da su u drugim zemljama u okruženju udruženja izdavača partneri vlastima i takođe, oni su zauzeli stav da nije u interesu esnafa da se uzima od jednih da bi se dalo drugima i izdavaštvo ne može biti talac ličnih interesa.

Direktor izdavačke kuće "Albatros plus" Jagoš Đuretić izrazio je sumnju da će Zakon bitno promeniti položaj knjige jer potrebna je radikalna promena odnosa prema knjizi jer sada se bez obzira koja je politička elita na vlasti totalno ignoriše. Ona je svedena samo na još jedan artikal na tržištu koji dolazi na poslednje mesto, smatra Đuretić.

On je pozvao izdavače na organizovanu borbu za promenu mišljenja o knjizi kao jednom do važnih faktora nacionalne politike koja ima zadatak da sačuva nacionalni identitet. "Nemam ništa protiv Centra za knjigu, ali dok se sve posmatra kroz partijski interes siguran sam da će postati jedna od sinekura partijskih kadrova da će se tako rešavati pitanje ličnog interesa a ne poboljšanje položaja knjige" zaključio je Đuretić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...