Izvor: RTS, 15.Dec.2013, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna preduzeća, štednja ne pokriva trošak
Sva štednja naredne godine nije dovoljna da pokrije troškove javnih preduzeća - s jedne strane je 300 miliona evra ušteda od solidarnog poreza i povećanja PDV-a, a sa druge 560 miliona evra iz budžeta za subvencije i otplatu starih dugova javnim preduzećima i državnim bankama. Iz Vlade poručuju da će javna preduzeća najkasnije do 2016. biti profitabilna.
Troškovi na subvencije, garancije i otplatu dugova javnih preduzeća i državnih banaka iduće godine biće dvostruko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veći od ušteda koje je Vlada predvidela svojim merama - solidarnim porezom i povećanjem PDV-a.
Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da će, bez uvođenja reda u javna preduzeća, mere kojima se štedi na građanima biti uzaludne. Iz Vlade odgovaraju - od iduće godine javna preduzeća će imati profesionalni menadžment, a najkasnije do 2016. biće profitabilna.
Računica je jasna - sva štednja naredne godine ni blizu nije dovoljna da pokrije troškove javnih preduzeća. S jedne strane je 300 miliona evra ušteda od uvođenja solidarnog poreza i povećanja PDV-a, a sa druge 560 miliona evra iz budžeta za subvencije i otplatu starih dugova javnim preduzećima i državnim bankama.
Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta kaže da su potrebne suštinske promene u radu javnih preduzeća.
"Pravno-formalne promene jesu važne, ali je mnogo važnije da ta preduzeća dobiju menadžment kakav zaslužuju i kakav treba da imaju, da posluju racionalno, jer zaista postoji ekonomsko utemeljenje da ova preduzeća posluju bez gubitaka i bez novih dugova", kaže Vučković.
Srbijagas je vodeći na listi za otplatu dugova. I bez evra novog kredita, u naredne tri godine moraće da vraća po 150 miliona evra.
Međutim, radi kupovine novog gasa opet se zadužuje uz garancije države. Pravdaju se time što niko ne plaća gas na vreme.
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović kaže da je jedino rešenje da se poslovanje javnih preduzeća svede u zakonom predviđene norme.
"Kad se neki gas isporuči, on mora da se plati. Što se mene tiče, i nas koji smo u javnim preduzećima, koji smo direktna meta javnosti, poslanika i sedme sile, što pre nas puste da radimo po ekonoskim normama, nama će biti lakše. Šta mislite da je prijatno da vas stalno prozivaju kako ste vi krivi što nema ušteda u budžetu", kaže Bajatović.
Pored toga što se vraćaju stari dugovi, iz budžeta se daju i subvencije javnim preduzećima - na toj listi vode Železnice sa 14 milijardi pa Resavica sa četiri milijarde dinara.
Bojan Đurić iz LDP-a kaže da taj problem može da se reši samo potpuno drugačijom ekonomskom politikom, različitom za različita preduzeća.
Iz Vlade najavljuju prve poteze kako javna preduzeća više ne bi bila mesta za rešavanje socijalnih pitanja i proizvodnju gubitaka.
"Donećemo nov Zakon o javnim preduzećima gde će se uvesti liceniranje direktora preduzeća, takođe i liceniranje članova nadzornog odbora, moraćemo da postavimo jasne kriterijume kako merimo uspešnost tih preduzeća i da onda direktori postižu ili ne postižu ciljeve", kaže ministar privrede Saša Radulović.
Prema njegovim rečima, plate i bonusi koje direktori dobijaju, moraju da budu vezani za uspehe koje postižu. "Ako to uspemo da uradimo, onda ćemo moći da rešimo taj problem", ističe Radulović.
Stručnjaci kažu da su ekonomske računice jedno, a politika drugo. Uvođenje reda zavisiće od toga koliko su političari spremni da se odreknu plena u javnim preduzećima.
.jpg)
