Izvor: Radio 021, 22.Mar.2015, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javna preduzeća samo zapošljavaju, a žive od kredita

Zbog partijskog zapošljavanja, prevelikog broja radnika, neprofesionalnog kadra i tolerisanja dugova, javna preduzeća postala su "generator nelikvidnosti" i prema podacima Agencija za privredne registre, gubici ovih preduzeća su preko dva puta veći od gubitaka cele srpske privrede.

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je Srbiji trogodišnji stend-baj aranžman vredan oko 1,2 milijarde evra, ali pod uslovom da se sprovedu reforme i to po programu koji je usvojila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i predložila sama Vlada Srbije.

Kako MMF piše na svom sajtu, program je baziran na tri glavna stuba: jačanju javnih finansija, povećanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora i sprovođenje strukturalnih reformi, kako bi se formirala solidna osnova za otvaranje novih radnih mesta i vratio održiv nivo rasta, a upravo u ovom trećem stubu nalazi se i rešavanje problema javnih preduzeća. Zašto su ona važna i nama i MMF-u možda se najbolje vidi iz dugova i gubitaka državnih firmi.

"Oko 740 javnih i javno-komunalnih preduzeća, koliko ih kod nas ima, ukupno duguju oko 11 milijardi evra, što ukazuje na to da ih hitno treba reformisati", tvrdi za Dnevnik savetnica u Ekonomskom institutu u Beogradu Svetlana Kisić, dodavši da je to 17 odsto od ukupne zaduženosti srpske privrede.

Kisićeva ukazuje da je od zaduženosti mnogo opasnija činjenica da su kumulativni gubici srpskih javnih preduzeća dostigli sumu od četiri milijarde evra. Državne firme ne blistaju ni kada se poslovni minusi gledaju samo po godinama, a ne ukupno. Prema poslednjim dostupnim podacima,a to je za 2013. godinu Srbijagas je imala gubitak od 414, 2 miliona evra, Železnice Srbije 64,1 milion evra, Putevi Srbije 8,8 miliona... Od oko 740 javnih i javno - komunalnih preduzeća u Srbiji, u 2013. godini njih 436 je poslovalo pozitivno, 93 je bilo na nuli, a ostalo su gubitaši.

"Zaduženost od 11 milijardi evra samo po sebi ne znači da su to bačene pare, jer su kompanije uzimale kredite za ivesticije i za normalno poslovanje. Međutim, dugovi su veliki, a reforme neminovne", navodi Kisićeva. Ona je istakla da javna preduzeća obuhvataju veliki deo srpske privrede, precizirajući da samo 17 velikih državnih preduzeća angažuje više od 19 odsto aktivne srpske privrede i zapošljavaju oko 10 odsto ukupno zaposlenih.

Ona je kazala da su javna preduzeća generator nelikvidnosti i navela, kao primer, da Železnice Srbije trećinu svojih troškova ne mogu da pokriju iz svojih prihoda, kao i da GSP Beograd ne može iz prihoda da pokrije plate zaposlenih. Kisićeva navodi da skoro sva javna preduzeća opterećuje neprofesionalni menadžment, veliki troškovi i neefikasan rad zbog prevelikog broja radnika.

Ona ističe da je neophodno što pre reformisati javna preduzeća, predvideti čvrsta budžetska ograničenja, tražiti veću transparentnost poslovanja, sprovesti departizaciju i povećati efikasnost njihovog rada kroz korporativizaciju. Prema njenim rečima, preduzeća u restrukturiranju duguju javnim preduzećima oko 670 miliona evra.

Na pitanje zašto su javna i javno - komunalna preduzeća u Srbiji dospela u neprilike i dugove, Svetlana Kisić navodi da se odgovor krije u tri ključna faktora. To su niske cene usluga i proizvoda koje je ovim kompanijama nametnula država ili lokalna samouprava. Zatim tu je činjenica da se tolerisalo neplaćanje javnim preduzećima i od strane građana i od strane drugih državnih firmi ili preduzeća u restrukturiranju, treći faktor je čuvanje socijalnog mira kroz preveliki broj zaposlenih.

Svetlana Kisić ističe da nema čarobnog štapa niti jedinstvenog rešenja za sva javna i javno - komunalna preduzeća i da svaka firma ima drugačije probleme i da su joj potrebni drugačiji lekovi. Generalizacija je i nekorektna jer u firmama koje posluju pozitivno njihovi radnici treba da budu nagrađeni, a tamo gde je situacija loša, naravno da mora biti ozbiljnih rezova i otpuštanja.

Prema podacima Agencije za privredne registre, gubici javnih preduzeća su bili 2,2 puta veći od ukupnih gubitaka cele privrede. Takođe zabrinjava još jedan negativni trend koji ne važi samo za javna preduzeća.

Stopa izgubljenog kapitala privrednih društava povećana je 2013. godine sa 35,9 odsto na 38,9 odsto. Kao primer, u 2007. godini stopa izgubljenog kapitala privrednih društava bila je 23,7 odsto, što ukazuje na to da su tendencije sve negativnije.

Nastavak na Radio 021...