Izvor: RTS, 07.Apr.2014, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna preduzeća gorući problem
Prvi zadatak vlade biće reforma javnih preduzeća zbog kojih deficit može da bude najveći u Evropi, smatraju ekonomisti. Iz Fiskalnog saveta poručuju da bi, zbog javnih preduzeća, minus u budžetu ove godine mogao da dostigne neodrživih osam odsto BDP-a.
Narodna banka Srbije nastaviće da održava relativno stabilan kurs dinara na koji neće uticati ničiji interesi, kaže guverner Jorgovanka Tabaković. Procenjuje da će strane investicije ove godine biti oko milijardu evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a privredni rast sporiji od prošlogodišnjeg - oko jedan odsto, pre svega zbog sprovođenja fiskalne konsolidacije.
U proteklih dvadeset meseci, kaže guverner, nije bilo pritisaka ni očekivanja da Narodna banka uradi posao vlade, upotrebom ili zloupotrebom monetarne politike. Tako će, najavljuje, biti i ubuduće, ali će centralna banka biti vrlo aktivna u sprovođenju najavljenih ekonomskih mera.
"Nama i u članu tri zakona piše da nam je osnovni cilj stabilnost cena, ali i podržavanje mera ekonomske politike vlade. To znači da neće biti zloupotrebe monetarne politike niti smo to dozvolili, niti ćemo dozvoliti. Baš zbog toga ja ću svesrdno sa timom u NBS-u rado pomoći merama koje je predložio mandatar u najavi Aleksandar Vučić", kaže Tabakovićeva.
Mnogo toga treba rešiti, od nezaposlenosti i niskog standarda, preko slabe privrede do javnog duga. Ali je, prema oceni Fiskalnog saveta, prioritet bez konkurencije - rešavanje problema javnih preduzeća. Umesto zarade, ona godinama prave gubitke, koji se na kraju plaćaju iz budžeta.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je to osnovni razlog zašto je mogući deficit budžeta u ovoj godini, ako se ništa ne preduzme, osam odsto BDP-a.
"To je deficit koji bi bio najveći u Evropi. Onda ne postoje te uštede na platama, penzijama, porezima, kojima vi ovo možete da pokrijete", kaže Petrović.
Ali uštedeti se može - smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru i ujednačavanjem plata.
Pavle Petrović je rekao da se očekuje da se uradi analiza i da se u srednjem roku smanji broj zaposlenih u tom sektoru.
Prema njegovim rečima, viška zaposlenih ima u laokalnim samoupravama, u zdravstvu - nemedicinsko osoblje, u školstvu.
Zarad boljih uslova poslovanja stručnjaci kažu da hitno treba promeniti Zakon o radu, zatim i zakone o planiranju i izgradnji, stečaju, privatizaciji. Ono što zameraju najavljenim merama jeste to što je, posle višegodišnjih obećanja, sa spiska reformi nestala promena penzijskog sistema.
