Izvor: RTS, 07.Dec.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna dobra krade ko hoće
Krađa javnih dobara u Srbiji postala je ozbiljan problem. Šteta od takvih krađa veća je, nego korist. Nadležni nemaju rešenje, a model zaštite, kažu, ne mogu da prepišu ni iz zemalja zapadne Evrope, jer tamo tako nešto, ne postoji.
Preprodavci sekundarnih sirovina više ne prezaju ni od čega. Kradu gde stignu, a šteta koju za sobom ostavljju, veća je od koristi.
Sa Bogojavljenske crkve u Vrdilima kod Kraljeva lopovi su dva puta odnosili bakarne oluke, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a sada je ostala i bez krovne obloge i bakrene zaštite na prozorima.
Donatori Jagoda i Jugoslav Zlatić žive u Belgiji i kažu da su iznenađeni ovakvim ponašanjem.
"Kod vas se dešava svašta, kradu sa groblja, otkrivaju crkve.Ne znam za mene je to čudno, jer sam žena koja veruje u Boga, a Bog je jedan za sve, srpski, poljski ili belgijski," Jagoda Zlatić, rodom iz Poljske.
Suprug Jugoslav je iz ivanjičkog kraja, ali ne pamti, kaže, da je pre 50 godina ,kada se otselio za Belgiju, igde javno bilo svačije.
"Ja se borim, čuvam pare, donosim, pomažem i farbam, a onda dođe neko i preko noći uništi ovo bogatstvo Srbije", kaže Jugoslav.
Sa verskog stanovišta, to je prekršaj božje zapovesti: ne kradi. I za svako građansko zakonodavstvo to je prestup, ali nadležni tvrde, težak za rešavanje.
"Predmeti se nakon što se otuđe dovode u stanje neprepoznavanja od strane izvršioci i takvi se predaju u otkupne centre, pa je samim tim identifikacija otežana, kao i dokazivanje počinjenog dela", kaže Dalibor Blagojević, zamenik komandira PU Kraljevo.
Preprodavci sekundarnih sirovina, javna dobra "tope" na otpadima samo uz ličnu kartu i na, kako kažu, "časnu reč". U opisu posla im, kako kažu u otkupnim centrima, nije da proveravaju poreklo robe.
Bakar koji su na Vavedenje iskidali sa crkve u Vrdilima, verovatno još nije "utopljen". Zlatići su, međutim, novi već naručili i nadaju se da će se lopovi jednom umoriti.
"Ja želim i dalje da pomažemo", kaže Jugoslav, a tome se nada i seoski paroh, mada, kako dodaje, sve ima svoje granice.
