Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jastuk spasava život
Vezati sigurnosni pojas ili ne? Uprkos saobraćajnim propisima koji obavezuju vozače automobila i njihove saputnike da se na ovaj način zaštite od povreda u slučaju nezgoda na drumu, mnoge i dalje muči ova dilema. Želeći da izbegne korišćenje sigurnosnog pojasa koji mu je ograničavao slobodu pokreta pri vožnji, a da istovremeno ne umanji bezbednost u automobilu, američki inženjer Džon V. Hetrik je 1951. godine konstruisao prvi vazdušni jastuk. Pošto je prilikom saobraćajnih nezgoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojima vozači i njihovi saputnici nisu bili vezani pojasom većina povreda nastajala tako što su putnici glavom i grudima udarali u prednje staklo i komandnu tablu, balon ispunjen vazduhom koji bi se naduvao ispred njih i ublažio udarac trebalo je da zameni zaštitni pojas. Ideja za ovakav način zaštite nije bila originalna - slični baloni koristili su se četrdesetih godina dvadesetog veka u avionima, na čijem je održavanju Hetrik radio. Zamisao je bila dobra, ali se u praksi pokazala nepouzdanom. Prvi vazdušni jastuci bili su kabasti, a naduvavali su se zahvaljujući kompresovanom ili zagrejanom vazduhu - obično u pogrešnom trenutku.
Ključni pronalazak za široku upotrebu ovih zaštitnih vreća bio je senzor koji je upozoravao na opasnost od sudara i aktivirao vazdušni jastuk. Konstruisao ga je Alen K. Brid 1967. godine.
Proizvođači automobila "Ford" i "Dženeral motors" pustili su u prodaju probne serije automobila opremljenih ovim pronalaskom 1971, odnosno 1973. godine. Sistem je bio jednostavan: kada akcelerometar detektuje opasnost od sudara, šalje signal gasnom generatoru koji velikom brzinom naduvava vreću od najlonske tkanine. Pošto obavi svoju funkciju, vazdušni jastuk se polako izduvava zahvaljujući sitnim otvorima i posle toga postaje neupotrebljiv.
Međutim, njihova proizvodnja prestala je 1976. godine, pošto je nekoliko ljudi nastradalo u udesima, uprkos tome što su njihova vozila bila opremljena zaštitnim vrećama. Greška nije bila u jastucima, već u njihovoj pogrešnoj upotrebi - u automobilima u koje su bili instalirani nije bilo zaštitnih pojaseva. Pokazalo se da ova dva načina zaštite putnika najbolje funkcionišu kada se kombinuju, pa su 1980. godine, posle brojnih ispitivanja, vazdušni jastuci vraćeni u automobile. Ušli su u dodatnu opremu "Mercedesovih" vozila, povećavajući bezbednost putnika vezanih sigurnosnim pojasom. Naduvavaju se u deliću sekunde i ublažavaju jačinu udarca i do nekoliko puta.
Standardni vazdušni jastuci pružali su zaštitu samo od čeonih sudara. Zbog toga su 1995. godine u automobilima fabrike "Volvo" počeli da se upotrebljavaju i bočni jastuci, koji su pričvršćeni na vrata i štite putnike od udaraca sa strane. Pošto su se u automobilima pokazali kao dobra zaštita, počeli su da se koriste i na motociklima, pa je tako "Honda" 2006. godine ugradila prvi vazdušni jastuk na jedan od svojih dvotočkaša.
D. D.
[objavljeno: ]
