Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japiji – ništa ispod trosobnog
Tipičan kupac prosečnog beogradskog stana ima od 25 do 35 godina, fakultetski je obrazovan, zaposlen u nekoj stranoj banci ili firmi, i kupuje svoju prvu nekretninu. Da bi konačno rešio stambeno pitanje, sa prosečnom platom oko 50.000 dinara, on podiže kredit na, najčešće, 20 godina, sa mesečnom ratom od oko 400 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Postoje tri vrste kupaca stanova. Najbrojniji su oni koji pazare jednosobne stanove: posle dugog podstanarskog staža i dogovora sa porodicom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kolegama na poslu, odlučuju da uzmu kredit. Veoma su traženi i jednoiposobni i dvosobni stanovi od 50 kvadrata, na koje se odlučuju mlade porodice sa malim detetom: te porodice obično prilikom uzimanja kredita imaju učešće od oko 20.000 evra, što im omogućava kraći rok otplate i niže mesečne kamate, pa uzimaju kredit od 70.000 evra koji otplaćuju u proseku dvadesetak godina.
Prema našem istraživanju, postoji i treći model tipičnog kupca beogradskog stana. On ima više od 40 godina, porodicu s najmanje dvoje dece, obično je biznismen i kupuje trosobni stan od minimalno 70 kvadrata. Tim ljudima ovo nije prva nekretnina, jer najčešće poseduju manji stan koji iznajmljuju, ili su razvedeni i kupuju stan sa drugom ženom. Oni koji se odlučuju za veće i luksuznije stanove najčešće uzimaju kredite sa kraćim rokovima otplate, čija mesečna rata nije manja od 500 evra.
Milosav Teofilović, direktor agencije za promet nekretnina Arus, kaže da se najčešće kupuju dvoiposobni ili trosobni stanovi od 70.000 do 100.000 evra, mahom u Novom Beogradu, ali su tražene i druge lokacije u prestonici, gde nema buke, a ima zelenila i mesta za parkiranje.
– Prilikom kupovine nekretnine opredeljuju se zavisno od toga da li imaju dece i koliko daleko im se nalazi radno mesto – kaže Teofilović, u čijoj agenciji klijenti posle prodaje ili kupovine stana dobijaju na poklon veš-mašinu.
Potvrdu našeg istraživanja o prosečnom kupcu nalazimo na primeru mlade tročlane porodice iz Beograda, koja se, posle pet godina podstanarskog potucanja, odlučila na kupovinu stana. Tu odluku ubrzalo je rođenje deteta.
– Gazde stanova su veoma podozrive kad su mala deca u pitanju i obično traže više novca za zakup. Shvativši da nemamo izbora, odlučili smo da uzmemo kredit od jedne banke i sa ušteđevinom, ali i uz pomoć roditelja, kupili smo stan od 69 kvadrata na Banjici – kaže Milan Kovačević (38), koji je sa suprugom Marijom (32), koja je tada imala "trbuh do zuba", mesecima tražio dvoiposoban stan.
Za razliku od njih, Ivan Jovanović je pomalo neplanirano, kupovinom 92 kvadrata plus 12 kvadrata – dve terase, u Bloku 45 u Novom Beogradu, rešio stambeno pitanje u sledećih 30 godina.
– Uopšte nisam planirao da kupim ovako veliki stan, ali je prilika bila odlična: cena trosobnog stana u izgradnji bila je mnogo povoljnija od dvosobnog; za isti novac mogao sam da biram stan od 70 kvadrata u četvorospratnici ili ovaj od 92 kvadrata u soliteru gde sada živim, pa je razumljivo zašto sam se odlučio za veći – objašnjava Jovanović.
Sve više građana zainteresovano je da kupi novi stan. Tako se svakog dana po desetak ljudi javi i raspituje u kompaniji Jinpros, koja gradi stanove širom Beograda. Jelena Stajković, zaposlena u Jinprosu, kaže da su njihovi klijenti mladi oko 30 godina, koji stan kupuju na kredit, ali i sredovečni ljudi koji su prodali veći stan i sad kupuju dva manja da bi obezbedili decu:
– Cena nekretnina nije ista i zavisi od lokacije: kvadrat u Mirijevu, na primer, košta oko 1.100, a u centru oko 2.000 evra. Međutim, kupci za tu cenu dobiju kvalitetno građene stanove koji su veoma dobro opremljeni. Inače, stanovi se kupuju još u toku izgradnje.
Dejan Spalović
[objavljeno: 17.11.2006.]
