Izvor: Blic, 06.Okt.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanci mislili da su ulične demonstracije
Balaševićevi stihovi “korzo je imalo svoj red...” u potpunosti odgovaraju prilikama u Loznici od pre pet-šest decenija. Znalo se ko na kom delu tadašnjeg korzoa stoji, gde su mangupi koji šeretski dobacuju curama, gde su rokeri, a gde narodnjaci, i gde oni koji vole ili se bave sportom. Korzo je bilo stecište školaraca posle popodnevne nastave, mesto za izlive romantike i prvih ljubavnih poruka.
Šetalo se od mosta na Štiri do restorana "Proleće”, kupovale kokice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << semenke ili kikiriki, a ispred Vukovog doma kulture razmenjivale najnovije informacije, tračevi ili prepričavali događaji od prethodne večeri.
Događaj iz sredine pedesetih kad se na pokretanju proizvodnje u "Viskozi” radili stručnjaci iz Japana, smešteni u hotelu na Gradilištu, prepričava se i pola veka posle. Naime, kad se prvi put njih nekoliko jedne večeri uputilo ka centru grada, videli su nešto što ih je strašno uplašilo, pa su se odmah vratili u hotel. Sutradan su na poslu sve svoje kolege Japance panično savetovali, da ne odlaze u grad jer su tamo velike demonstracije. Nisu mogli ni da naslute da su baš te "demonstracije” nešto najlepše što se događa u gradu, da je to svakodnevna večernja šetnja i druženje na korzou. Pored razgovora, bilo je često, sećaju se stari Lozničani, i duhovitog a ponekad i neukusnog dobacivanja devojkama od pojedinih mladića.
- One su i pored toga uporno šetale levom i desnom stranom trotoara, od pošte do mosta i nazad, u nadi da će im prići željeni mladić i zamoliti ih da prošetaju zajedno koji krug, kojem bi povremeno krišom od svih drugih, upućivale stidljiv pogled. A kad se to i desi, posle par krugova šetnje pojedini mladići bi skupili još više hrabrosti da pozovu devojku na baklave i bozu, u čuvenu poslastičarnicu na korzou kod Katice i Alima, što bi ako ona to prihvati, imalo značenje da su oni počeli da se zabavljaju, seća se Zoran Tešić, hroničar dešavanja u Loznici.
Sve se to odvijalo pred očima drugih tako da se nisu mogli izbeći razni komentari, koji su ponekad znatno uticali na dalji tok veze zaljubljenog para. Ipak, iz takvih načina upoznavanja rađale su se velike ljubavi koje se i danas pamte. Korzo je ujedno bio i sajam mode i lepote jer su se svi trudili da svako veče izgledaju što lepše i drugačije. Posebno šareno bilo je tokom veselih osamdesetih. Za nedolazak na korzo dobijao se od prijatelja minus koji se morao pravdati jakim razlogom.
- Tako je bilo nekada, korzo je bio duša našeg grada, sve do početka devedesetih kad se starija generacija povukla u svoje domove, a mladi počeli izlaziti u kasne sate, direktno u kafiće i diskoteke. Srećom, od pre par godina loznički korzo je pretvoren u prelepu pešačku zonu, gde se preko celog dana šeta i druži veliki broj građana svih uzrasta, čime je ponovo oživeo stari duh grada u novom sjaju, služeći kao zavet svim budućim generacijama - kaže Tešić.
Najživlje kad je najopasnije
Početak devedesetih predstavljao je i razlivanje lozničkog korzoa. Više se mladi nisu okupljali u tadašnjoj Ulici maršala Tita, ukinuta je zabrana automobilskog saobraćaja od 19 do 23 časa, a dešavanja u državi ostavila su tragove i na društveni život u gradu na obali Drine. Studenti se nisu vraćali vikendom iz Beograda ili Novog Sada, mladi naraštaji nisu ni znali za tradiciju korzoa, a oni stariji izgubili su volju i osećaj za druženje na ulici. Korzo je ostalo samo u lepom sećanju, a onda se u proleće 1999. godine desilo NATO bombardovanje. Desilo se i čudo, da između dva zvučna signala i zavijanja sirena, na staro mesto dolaze školarci, srednjoškolci, najpre kraj ograde na mostu iznad Štire, a potom i duž ulice, starog korzoa, prema Vukovom domu kulture, kafani "Central” i gradskoj pošti. Od 18 do 21 čas grad je bio krcat, izašli su i oni koji skoro deceniju nisu šetali korzoom, a osmehom na licima građani su terali brigu zbog svakodnevnih dešavanja i odagnavali strah od eventualnih naleta bombardera. Do rekonstrukcije korzoa, odnosno sada Ulice Jovana Cvijića, ponovo je vladala oseka, ali od pre četiri godine, odevena u novo ruho ova ulica je ponovo najprometnija u gradu, zatvoren je saobraćaj u njoj i danas je jedno od lepših obeležja grada.
