Izvor: Vesti-online.com, 05.Feb.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Januarska demagogija

U prvom mesecu 2013. novinski stupci i televizijske minute u BiH punili su se, uglavnom, bože me oprosti, glupostima. Jedina korist od svega je što su novinari, u prazničnom mesecu koji tradicionalno oskudeva dobrim pričama, i te kako imali šta da rade.

Žarko Marković

Iako je najbolje rešenje bilo da se o tim januarskim događajima uopšte ne piše, odnosno da ih se svesno ignoriše, kao što je to moguće u nekim normalnijim zemljama, nakaradno postavljene konkurencijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << relacije u domaćem novinarstvu diktirale su tempo.

I zato su se na naslovnicama smenjivali Dodik, Bosić, Ivanić i ostali lideri opozicije u Srpskoj, pa onda File, Finci, Sejdić i kompletna federalna politička "četvorka", te Galijašević, Trifunović, Margetić, krivične prijave, minhenska proleća i budimpeštanske jeseni.

Prvo su se posvađali koalicioni partneri na nivou BiH, SNSD i SDS. Reči se nisu birale, a glavno oružje su bili jadni tužioci i sudije kojima se, u vreme praznika, više štucalo od čestog pominjanja, nego od božićne prasetine. Iako je rat počeo Dodik, tokom sukoba inicijativu je potpuno preuzeo Bosić. Kada je trebalo da postigne het-trik u TV duelu sa Dodikom, lider SDS-a se (ne)objašnjivo povukao, i primio gol u sudijskoj nadoknadi. Džabe je krečio. Grogirani Dodik je iz svega izašao kao pobednik.

Ipak, posledice su ostale. Možda i korisne jer se politička scena u Srpskoj vidljivo i jasno polarizovala. Na jednoj strani je Dodik sa svojim koalicionim satelitima, na drugoj je samostalno isturen SDS, dok treći blok prave ostale opozicione partije na čelu sa Ivanićem i Čavićem koji smatraju da se njihov glas u Banjaluci bolje čuje iz Beograda, nego iz same Banjaluke.

E, to je glupa priča broj dva. Njihov odlazak u Beograd da bi pričali o stanju u Srpskoj, u delu ovdašnjih medija, i vladajućoj garnituri označen je, otprilike, kao akt veleizdaje, iako Milorad Dodik, u proseku jednom u 15 dana na beogradskim televizijama na sva usta priča o Srpskoj. Konstrukcije poput "domaći izdajnik" i "strani plaćenik" sipaju sa svih strana i podsećaju na neke događaje s kraja devedesetih koji su imali prilično nasilan završetak.

Naravno da ne treba biti naivan pa smatrati da je međunarodni faktor digao ruke od ideje da BiH bude centralizovana država, bez entiteta, ali poistovećivanje jednog čoveka sa Republikom, i traženje izdajnika u vlastitim redovima, u vremenu kad je sloga preko potrebna, može samo da proizvede kontraefekat i oslabi poziciju Banjaluke u toj priči.

U takvom odnosu snaga, za očekivati je da se na sceni pojave razni lovci u mutnom i tu dolazimo do priče broj tri o trojcu Margetić-Trifunović-Galijašević koji je, do pre godinu dana, na sva usta branio i Dodika i Republiku, a danas dvojica iz te ekipe deluju potpuno suprotno. Nije ni prvi ni poslednji put da neko promeni mišljenje, ali dijametralno okrenuti stav u samo godinu dana u najmanju ruku je nelogično, osim ako se iza svega ne kriju neki, sa jedne ozbiljni, ili sa druge strane lični razlozi.

I na kraju, još jedan dvojac, Sejdić-Finci, zbog kojeg je Evropa konačno presavila tabak i zapretila da neće priznati rezultate izbora, dok se manjinama ne omogući kandidovanje za najvažnije državne funkcije. I u tom mulju postoje lovci, oličeni u poslanicima lokalne sarajevske skupštine koji su, u svojoj mahali, usvojili amandmane na ustav i, kobajagi, proveli presudu, da bi pokazali kako Sarajevo brine o ravnopravnosti svih građana.

 

To što u tom istom ustavu ne postoji reč "Srbi", i što Srba ni faktički nema u glavnom gradu BiH, po sarajevskoj demokratiji, nema veze sa ravnopravnošću. E tu već dolazimo do epiteta koji povezuje sve četiri pomenute priče. Da, u pitanju su licemerje i dvoličnost, koji su u kombinaciji sa demagogijom, odličan recept za sluđivanje naroda u ovoj godini. A tek je prošao januar.

Nastavak na Vesti-online.com...