Izvor: S media, 09.Jan.2012, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Januar – kako preživeti posle praznika?
Većina građana Srbije i dalje je u slavljeničkom, novogodšnjem, božićnom raspoloženju, a tek nas očekuju brojna slavlja. Ipak, kako mesec protiče, raspoloženje splasava, a građani se pitaju kako da prežive januar – nezvanično najduži mesec u godini.
„Recepti gladnih“ na srpski način (VIDEO)
Srbija prezadužena, kriza tek stiže!
Telekom na berzi – prodaja ili rasprodaja?
Poznat je nesklad između prosečne zarade u Srbiji koja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iznosi 38.763 dinara i potršačke korpe koja, iako minimalizovane sadržine, staje 55.658 dinara. Samo za osnovne namirnice trebalo bi izdvojiti jednu i po prosečnu platu. Dodamo li tome novogodišnju i božićnu trpezu, čestitanja i poklanjanja, najrazličitije povode da se troši, kada se sabere račun za sve cehove za večere, piće i čašćavanje, iznos je mnogostruko veći od prosečnih prihoda.
- Činjenica je da u januaru, kada se građani istroše oko praznika, jedva sastavljaju kraj sa krajem – konstatuje za S media portal ekonomista Goran Nikolić. - Međutim, na sreću ili na žalost, ljudi se dovijaju na razne načine: zaduživanjem na tekućem računu ili preko debitnih kartica, što nije preporučljivo, ali se najčešće dešava.
Novogodišnja zaduživanja uskoro dolaze na naplatu, pa se januar zato čini kao godina za sebe. Troši se uglavnom više nego što je zarađeno, a otrežnjenje teško pada.
Opet kupujemo na pijacama
Drugi talas svetske ekonomske krize pogodio je Srbiju krajem prošle godine, a da još nismo uspeli da podignemo glavu od prethodnog monetarnog udara. Nikolić kao dokaz za, u najmanju ruku, skromni standard naših građana, navodi drastični pad trgovine na malo:
- Trend kretanja u trgovini na malo pokazuje strahovit pad u odnosu na prošlu godinu, a to je oko 15 odsto. Sličan podatak će verovatno biti i za decembar 2011. u odnosu na poslednji mesec 2010. godine. Ovaj podatak ipak, verovatno ukazuje da se građani više snabdevaju na pijacama, a to se ne knjiži u statistici. Ljudi verovatno do potrepština dolaze i u sivim kanalima – upozorava Nikolić.
Ekonomista: Nećemo umreti od gladi
Nikolić sa dozom humora ipak, nalazi način da se utešimo:
- Ono što je važno, ako je za utehu, nećemo umreti od gladi! Smatram da se ljudi za hranu snalaze na razne načine, od rođaka na selu, na pijacama. Značajan broj ljudi i ne živi samo od plate, već se snalazi da preživi. Zato odnos zarada i potrošačke korpe i nije pravi pokazatelj, jer bi to značilo da masovno gladujemo. To međutim, jeste katalizator siromaštva u našem društvu.
Nikolić naglašava da je činjenica da građani u januaru, kad se slavlja stišaju, ne mogu sebi više da priušte neki značajniji trošak.
Psiholog: Novogodišnji praznici – potrošački pir
Novogodišnji praznici odavno predstavljaju potrošački pir. Sa svih strana marketinški magnati zasipaju nas lepim ljudima sa reklama koji baš, uživajući u raznim malim zadovoljstvima koja skupo koštaju, uspevaju da osete vrhunac praznične radosti. Mnogi su u potpunosti podlegli pod takav uticaj, pa dospevaju, u krajnjim slučajevima, u depresivna stanja, ako sebi ne mogu da ih priušte.
- Ljudi žele svoje bližnje da obraduju za praznike, pa i sami sebe, nekim malim prazničnim zadovoljstom – kaže za S media portal psiholog Danijela Stojanović. - Kad se to spoji sa često agresivnim forsiranjem praznične radosti, koja se ne mora poklapati sa našim emotivnim stanjem, onda razlika kako bi trebalo i kako se zaista osećamo, može dovesti do velikog neraspoloženja. Utoliko pre ukoliko nemamo dovoljno novca, a novogodišnji praznici su postali praznici potrošača.
Povećani broj pacijenata
Danijela Stojanović podseća da se broj klijenata kojima je neophodna pomoć psihijatra, povećava u vreme praznika, na kraju stare i početkom nove godine.
- Od novembra do marta imamo znatno više pacijenata nego u drugim delovima godine – kaže Stojanović i ističe:
- Fenomen praznične depresije postoji svuda u svetu, a kada se to upotpuni sa finansijskom nesigurnošću koja je karakteristična za Srbiju, naši ljudi se u velikom broju osećaju loše.
Život posle praznika
Pitali smo psihologa kako se izboriti sa prazničnim neraspoloženjem, naročito ako ostanemo praznog novčanika:
- Rešenje je, naravno, da ljudi imaju svest o tome da je praznik dan kao i svaki drugi; da ne podležemo pritisku spolja da moramo da se osećamo dobro ili da budemo žrtve potrošačke propagand po svako cenu, ako nismo u mogućnosti. Posle praznovanja život se nastavlja u uobičajenom tempu, pa treba sačuvati i volje i para i za dane koji slede.
Jelena Brkić
