Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Feb.2017, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janković: Vučić Briselski dijalog doživljava kao privatnu stvar
Budući predsednički kandidat Saša Janković izjavio je danas da podržava Briselski dijalog ali da je nedopustiv način na koji ga premijer Aleksandar Vučić vodi jer ga, kako smatra, doživljava kao privatnu stvar kojom ucenjuje međunarodnu zajednicu na štetu građana Srbije i posebno Srba na teritoriji Kosova.
"Preko svojih tabloidnih medija on iz Beograda stvara atmosferu konflikta, gotovo rata sa kosovskim Albancima, za šta cenu plaćaju svojim položajem Srbi na Kosovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << posebno oni u enklavama, pa se onda u Briselu predstavlja kao garant i jedina prepreka sukobu koji sam potpiruje", rekao je Janković.
On je dodao da Vučić istovremeno prihvata sve što se od njega traži u pregovorima Beograda i Prištine, kako bi zadržao podršku pojedinih zapadnih centara moći, a za to vreme ljudi iz njegovog okruženja s ljudima bliskim vlastima iz Prištine sklapaju unosne tajne poslovne dogovore.
"Tako se ne gradi mir u regionu, već privatne imperije", naveo je Janković u saopštenju.
U odgovoru na pitanja Lige socijaldemokrata Vojvodine, Janković je o pitanju eventualnog članstva Srbije u NATO rekao da bi se bolje osećao kao predsednik države koja je partner, ali ne i član NATO.
"Odluka o članstvu Srbije u NATO, ili bilo kom drugom vojnom savezu, mora da bude doneta posle objektivne stručne i državne analize šta bi to članstvo donelo Srbiji ne samo danas, već za pet, 10 ili 20 godina. Emotivne i druge razloge moramo da uzmemo u obzir, ali odluku moramo da donesemo za budućnost, ne prošlost, jer odlučujemo o tome da li ćemo da budemo, a ne da li smo bili članovi NATO", rekao je Janković.
Janković je ocenio da nikakva konačna odluka o eventualnom ulasku u NATO neće biti moguća bez referenduma, nakon sveobuhvatne analize.
Govoreći o inicijativi da se zabrani prodaja obradive zemlje strancima, Janković je rekao da je to nužno kao privremeno rešenje jer domaći poljoprivrednici i ekonomija nisu spremni za ravnopravnu utakmicu na evropskom i svetskom tržištu.
Janković je, međutim, podsetio da stručnjaci tvrde da opšta zabrana prodaje zemlje strancima nije moguća bez raskida Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, jer je u njoj promet poljoprivrednim zemljištem slobodan.
"Ali mi u Evropu ne želimo goli i bosi. Zato treba naći pravni način da se naši nacionalni resursi zaštite dok ne povratimo državu i njeno funkcionisanje dignemo na evropski standard. Tek kada budemo imali državu, odnosno pravnu sigurnost, strateško ekonomsko planiranje, uređeno tržište i institucije koje ne rade po diktatu već po zakonu, moći će ekonomija (i poljoprivreda) da stanu na noge i budu spremni za otvoreno evropsko tržište kapitala, robe i ljudi", ocenio je Janković.
On je ocenio i da pitanje restitucije mora da bude pravedno i u potpunosti rešeno.
Nekadašnji zaštitnik građana ocenio je da odlučivanje o rađanju, uz poštovanje medicinskih kriterijuma i potpunu informisanost o svim dimenzijama roditeljstva, jeste i treba da bude pravo svake žene.
Janković je rekao da je u Ustavu to trenutno regulisano tako da "svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece", što on smatra nepreciznom formulacijom koja treba da bude zamenjena formulacijom iz koje će jasno slediti da se to pravo odnosi na pravo konkretne žene koja može da rodi, a ne na pravo "svakoga" u vezi sa njenom trudnoćom.
"Jasno je da bi potencijalna majka po pravilu trebalo da uzme u obzir i stav oca, ali konačna odluka je pitanje njene slobodne volje", rekao je on.
Srbija se nije do kraja suočila sa ratnom prošlošću
Janković je ocenio da se Srbija nije do kraja suočila sa ratnom prošlošću, što je ogromna prepreka daljoj unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti i razvoju.
"Prema zločinima i zločincima iz prošlih ratova, svako prema svojima, moramo biti stroži od međunarodne zajednice", rekao je Janković i dodao da su porodice civilnih žrtava rata ostale mahom obespravljene što se mora izmeniti novim zakonskim rešenjima, prenela je organizacija Apel 100.
U odgovoru na pitanja Lige socijaldemokrata Vojvodine, on je rekao da Srbija čini veliku nepravdu odsustvom moralne i materijalne podrške koju svojim ratnim veteranima pružaju sve druge zemlje i da će, ako bude izabran za predsednika, podržati zakon o pravima ratnih vojnih veterana, za koji je inicijativu počeo da priprema kao zaštitnik građana.
Prema njegovim rečima, bezbednosne elite nikada nisu podnele pravi račun za svoja ratna činjenja i nečinjenja, a ogromna količina uticaja u bezbednosnom sektoru Srbije danas se zasniva na trgovini i ucenama podacima iz ratnih godina, koji nikada nisu dostavljeni pravosuđu.
"Ratovi na teritoriji nekadašnje Jugoslavije su spolja zabranjeni, ali njihovi uzroci nikada nisu uklonjeni, a vinovnici identifikovani i odstranjeni iz političkog života", rekao je Janković.
Na pitanje o EU, Janković je rekao da je njegov cilj moderna, otvorena, demokratska Srbija slobodarskog društva, ravnopravnih, dobrostojećih i ponosnih ljudi.
"Tek kada dostignemo te vrednosti, građani na referendumu, objektivno obavešteni o svim argumentima i posledicama, treba da odluče da li žele pristupanje Evropskoj uniji", rekao je Janković.
On je dodao da smatra da je Evropa i dalje najbolji postojeći okvir za sprečavanje ratnih sukoba, mržnje i netrpeljivosti na celini njenog prostora, a posebno na granicama kontinenta.
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da bude regionalizovana država Janković je rekao da je legitimno da se Srbija opredeli za regionalizaciju ako se, posle sprovođenja decentralizacije, ozbiljnom analizom s lokalnih i nacionalnog nivoa ustanovi da bi to bilo od praktične koristi za građane.
Za autonomiju Vojvodine Janković je rekao da zbog sadašnjeg "cezarističkog poimanja države i ranijeg iracionalnog otpora", Vojvodina u praksi nema autonomiju koja joj je garantovana Ustavom i potrebna.
"U njoj se stoga javljaju ideje izrazitog secesionizma, kao kontrateža centralizmu iz Beograda. Predsednik Republike treba da štiti autonomiju i posebnost Vojvodine u demokratskoj Srbiji. Što je u Srbiji jača Vojvodina, jača je i Srbija, i obrnuto", rekao je Janković.
Ljudi i temeljne vrednosti žrtve zločina u Štrpcima
Budući predsednički kandidat Saša Janković izjavio je danas da nikada neće biti zaboravljen zločin u Štrpcima, gde su žrtve bili "ne samo ljudi", već i "temeljne vrednosti na kojima treba da počiva društvo i država Srbija".
"Taj zločin nije do kraja istražen, kao što ni temeljne vrednosti nisu uspostavljene", rekao je Janković, a preneo pokret Apel 100.
Janković je naveo da mora biti prekinuta "sramna praksa" prećutkivanja zločina i zanemarivanja porodica otetih i ubijenih.
"Nijedan predsednik Srbije do sada nije posetio spomenik ubijenim građanima Srbije u Prijepolju, niti odao poštu žrtvama ovog ratnog zločina. Ta sramna praksa prećutkivanja zločina i zanemarivanja porodica otetih i ubijenih mora da bude prekinuta. Nadam se prilici da to uradim", naveo je Janković.
On je kazao da nikada neće biti zaboravljen 27. februar 1993. godine, kada je na železničkoj stanici Štrpci oteto i kasnije ubijeno 19 građana Srbije i Crne Gore, jer nisu bili Srbi.
"Kapetan prve klase u penziji Tomo Buzov, etnički Hrvat, odveden je i ubijen sa 18 Bošnjaka zatečenih u vozu, jer je samo on reagovao i pokušao da zaustavi odvođenje saputnika rečenicom: 'Šta radite to ljudi, ima li u ovoj zemlji zakona'", rekao je Janković i dodao da se još traže ostaci 16 od 19 ubijenih.
Janković je istakao da su oni deo više od 10.000 nestalih na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije za kojima porodice i dalje tragaju.
"Taj strašan broj dokaz je više od nebrige vlasti u državama nastalim raspadom Jugoslavije", kazao je Janković i pitao da li ima u Srbiji zakona.
Janković je kazao da su predsednički izbori prilika da "građani povrate otetu državu, da se bez kompromisa štite ustavni principi i da se nikada više ne postavi pitanje da li zakon važi i primenjuje se na sve jednako, bez obzira na nacionalnost, veru, političko opredeljenje ili bilo koju drugu ličnu osobinu".
Danas se navršavaju 24 godine od zločina u Štrpcima, u kome su pripadnici Vojske Republike Srpske ubili 20 civila nesrpske nacionalnosti koje su prethodno izveli iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar.
