Izvor: B92, 05.Jun.2012, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janković: Ugrožena privatnost
Beograd -- Zaštitnik građana Saša Janković kaže da se zadiranje u privatnost komunikacije građana obavlja čak i bez Ustavom propisane odluke suda.
Janković kaže da to otvara vrata zloupotrebama svih vrsta i naglašava da je to posledica donošenja zakona koji zaobilaze Ustavom propisanu sudsku kontrolu i zbog oklevanja da se princip vladavine prava dosledno primeni i na službe bezbednosti i Policiju.
"Sve dok oni čiji je posao da nam garantuju sigurnost praktično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sami određuju uslove pod kojim će to da rade, nemamo pravu demokratsku civilnu kontrolu nad sektorom bezbednosti", kaže ombudsman Janković.
On ističe da je broj zadiranja u privatnost telefonskih i internet komunikacija građana iznenađenje čak i za ljude koji se bave bezbednošću.
O tačnom broju i drugim detaljima javnost će upoznati poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kada okonča nadzor nad radom provajdera fiksne i mobilne telefonije i interneta, čije je preliminarne nalaze već saopštio ombudsmanu.
Janković je objasnio da zadiranje u privatnost komunikacija nije samo slušanje razgovora i čitanje poruka građana, već i "onlajn" pristup podacima o tome sa kim je, kada, koliko i odakle neko komunicirao telefonom ili internetom, ili pokušavao da to učini.
Prema njegovim rečima, provajderi te podatke za svakog pojedinačnog korisnika službama bezbednosti i policiji pružaju kako u realnom vremenu, tako i godinu dana unazad, i to često bez odluke suda.
Zaštitnik građana kaže da u najvećem broju slučajeva i nije neophodno slušati i sadržinu razgovora da bi se saznala bitna informacija.
"Zbog toga je Evropski sud za ljudska prava još pre četvrt veka prvi put stao na stanovište da pravila o tajnosti komunikacije štite podatke o razgovorima isto kao i njenu sadržinu", istakao je Janković.
On je kao primer naveo da novinar koji objavi podatak o radu organa vlasti, a koji je saznao iz izvora čiju poverljivost po zakonu ima pravo da čuva, ipak ne može računati da će njegov izvor ostati skriven.
Pripadnici službi bezbednosti i policije, i bez obraćanja sudu, mogu da „izlistaju" telefon novinara, nacrtaju šemu njegovog kretanja i ustanove sa kim je razgovarao ili se sastajao, gde je boravio, sa kim ima površne, a sa kim odnose poverenja i sa kime, koliko, odakle, kad i čime komuniciraju njegovi izvori.
Cela ova aktivnost može da se odvija i bez znanja i kontrole sudskih organa, a često i bilo koga drugog sem onih koji je obavljaju i zato se veoma lako može zloupotrebiti, kaže Janković.
On dodaje da odavno postoje analitički programi koji se "hrane" podacima o komunikaciji građana i veoma precizno i detaljno iscrtavaju lične i grupne društvene odnose.
"Da se tako ogromna moć ne bi zloupotrebljavala, naš Ustav propisuje da se podaci ove vrste mogu prikupljati samo po odluci suda.
Takva odluka od suda se može tražiti samo kada je to nužno radi rasvetljavanja krivičnih dela ili usled pretnji po nacionalnu bezbednost, naveo je ombudsman.
"Takvo rešenje sigurno nije slučajno, ali su ipak usvajani zakoni koji zaobilaze sudsku kontrolu i pravo odlučivanja daju šefovima službi bezbednosti, pa čak i licima koja oni ovlaste, a za Policiju, javnim tužiocima, umesto kao do nedavno – istražnim sudijama. Zbog toga je broj zadiranja u privatnost komunikacija ogroman", dodao je Janković. Prema njegovim rečima, ima indicija da se čak ni takvi neustavni zakoni ne poštuju uvek.
On je podsetio da je od Skupštine Srbije pre dve godine tražio da iz predloga Zakona o elektronskim komunikacijama briše odredbu kojom se neustavnost nastavlja i olakšava, ali da su ga iz parlamenta uputili na Ustavni sud.
"Da je demokratska civilna kontrola sektora bezbednosti čvrsto ukorenjena i nesporna, posle stava Zaštitnika građana, koji je Ustavom uspostavljen nezavisni organ za kontrolu poštovanja prava građana, ne bi ni bilo potrebno da se o tom pitanju, pogotovo ne još jednom, izjašnjava i Ustavni sud", kaže Janković.
"Ustavni sud je, sada već dva puta, izričito stao na stanovište da je odluka suda uslov za zadiranje u privatnost komunikacija, ali to neki kao da ne žele da čuju", dodao je Janković.
Inače, kako je rekao, u Srbiji niz organa ima ovlašćenja da, u određenim situacijama, zadire u privatnost građana. To su Policija, Bezbednosno -informativna agencija i Vojno- bezbednosna agencija, ali i drugi organi, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca.
Kako je dodao, takva ovlašćenja imaju svoju svrhu, ali se u savremenom svetu stalno proširuju, što mnogi stručnjaci kritikuju.
"Slagali se mi sa tim trendom ili ne, nesporno je da što su veća ovlašćenja, veća je i potreba za kontrolom", dodao je Janković.
On je to ilustrovao primerom Belgije, gde spoljni kontrolori sede u samoj tajnoj službi i imaju istovremen pristup svemu što služba radi, pa i ovlašćenje da zaustave nezakonitu aktivnost.
Govoreći o zahtevu za privremenu meru zabrane policiji da prikuplja podatke o komunikacijama građana bez odluke suda, koji je zajedno sa poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu privatnosti uputio Ustavnom sudu, on je izrazio nadu da će odluka o tom zahtevu stići što pre.
On je ocenio da u pravosudnom sistemu, ako se to hoće i zahteva, postoji mogućnost da se organizuje rad kako bi bezbednosne službe hitno dobijale odluke o nadzoru komunikacija.
Janković je istakao da se u mnogim zemljama takve odluke traže i prenose bezbednim elektronskim komunikacijama, u roku koji se meri satima, a ne danima.
Zaštitnik građana naveo je i da ima država u kojima Ustavi propisuju da neki drugi organi, manje nezavisni od sudova, daju odobrenja za nadzor nad komunikacijama građana.
„Uporno izbegavanje da se primeni mehanizam sudske kontrole koji sada propisuje naš Ustav upravo govori o tome da smo, ipak, još daleko od momenta kada sudsku kontrolu možemo da spustimo na niži nivo", ocenio je ombudsman.
