Izvor: NoviMagazin.rs, 12.Sep.2016, 12:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janković: Postajemo zdravije i tolerantnije društvo

Srbija postaje zdravije i tolerantnije društvo, spremnije da prihvati različitosti, izjavila je Janković dodajući da očekuje da će Parada ponosa, zakazana za 18. septembar, proći mirno.

''Moj lični utisak je da postajemo zdravije i tolerantnije društvo, spremnije da prihvati različitosti, ali pre svega da poštujemo princip vladavine prava i potrebu da svako ostvaruje ustavom i zakonom garantovana prava, između ostalih i pravo na okupljanje i javno izražavanje'', rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je Janković novinarima.

Navodeći da je daleko manje tenzija u društvu što treba i da ostane, ona je istakla da očekuje da će Parada ponosa proći mirno, kao i da će svi nadležni organi reagovati u skladu sasvojim zakonskim ovlašćenjima.

''Od svih, pa i od nosilaca javne vlasti očekujemo svest o odgovornosti za kreiranje javnog mnjenja i težine reči'', rekla je Janković.

Ona je istakla i da institucija poverenika, kada su upitanju pritužba na diskriminaciju na osnovu seksualne orjentacije, dobila više pritužbi ove godine.

Prema njenom mišljenu, to između ostalog pokazuje da su pripadnici LGBT popilacije više ohrabreni da prijave određene slučajeve diskriminacije, kao i da koriste mehanizam zaštite koji je uspostavljen - instituciju pobverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U Mikser hausu će danas biti otvorena "Nedelja ponosa 2016'', koja se odvija pod sloganom "Ljubav menja svet".

Diskriminacija dece Roma i dece sa invaliditetom

Deca romske nacionalnosti i deca sa invaliditetom najviše su izložena diskriminaciji i to uglavnom u oblasti obrazovanja i vaspitanja, izjavila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ona je na međunarodnoj konferenciji o pravima deteta rekla da je to pre svega zbog nepreduzimanja adekvatnih preventivnih mera ili izostanka pravovremene reakcije nadležnih institucija.

"Na osnovu dosadašnjeg rada u postupcima po pritužbama i kroz saradnju sa svim organizacijama i institucijama koje se na razlličite načine bave zaštitom deteta, kao i podacima iz različitih relevantnih izveštaja, mogli bismo zaključiti da su diskriminaciji najčešće izložena deca romske nacionalnosti i sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i to uglavnom u predškolskim ustanovama i školama", rekla je Janković.

Prema njenim rečima, trećina pritužbi pristiglih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti prošle godine, koje su podnete na osnovu starosnog doba, odnose se na diskriminaciju dece i najviše ih je i očekivano u oblasti obrazovanja i vaspitanja, jer to je prostor gde deca učestvuju u javnom životu.

"Uprkos velikim pomacima koji su učinjeni u poslednje vreme u rešavanju problema i poboljšanju položaja ugroženih grupa dece i dalje imamo izražena dva problema - segregaciju romske dece u školama i neku vrstu nerazumevanja i otpora prema inkluzivnom obrazovanju", rekla je Jankovć.

Segregacija romske dece u školama se javlja pre svega u formi odvojenih odeljenja iz čitavih škola, rekla je Jankovići dodala da je u poslednjih mesec dana zbog toga intervinisala, i to u predškolskoj ustanovi u Beočinu i školi u Zemunu.

Prema njenim rečima, drugi problem je i dalje neka vrsta nerazumevanja i otpor prema inkluzivnom obrazovanju iz razlicitih razloga.

"I dalje nedostaje podrška koja je neophodna za aktivno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju i različitim oblicima invaliditeta jer nedostaju brojne usluge koje bi omogućile da se u punom kapacitetu razvije najbolji sistem inkluzivnog obrazovanja", kaže Janković.

Kako je navela, radi se o uslugama prevoza dece do škola i angažovanja ličnog pratioca, te nedostatka pedagoških asistenata.

Prema njenim rečima, to su problemi nastali uglavnom zbog sistema finansiranja, jer se radi o uslugama koje su poslednjim izmenama zakona prebačene na lokalnu samoupravu.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Nevena Vučković Šahović upozorila je danas da u Srbiji nema koordinacionog tela, odnosno, mesta gde bi se donosile zajedničke odluke o pravima deteta.

''Nemamo žakon o pravima deteta iako postoji nacrt, nemamo stalno telo za kordinaciju, nemamo nezavisno telo za zaštitu prava deteta što je neprihvatljivo'', rekla je Vučković Šahović.

Navodeći da u Srbiji postoje razna nezavisna tela od čije dobre volje zavisi da li će se baviti pravima deteta, ona je ocenila da je neophodno formirati poseban zaštitnik za prava deteta.

Kako kaže, tako bi znali da u zemlji imamo jedan institucionalizovan sistem za bavljenje decom.

Nastavak na NoviMagazin.rs...