Izvor: Studnel.com, 26.Jun.2016, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Janko Veselinović − omiljeni šabački kafanski pevač
Rođen je 1. maja 1862. u Crnobarskom Salašu, gde su se njegovi preci doselili iz Hercegovine. Otac Miloš bio je prvi koji je pohađao školu i postao sveštenik. Detinjstvo je proveo u Glogovcu, gde je završio osnovnu školu. Četiri razreda gimnazije učio je u Šapcu i za to vreme upoznao kafanski život. Otac ga je poslao u Beograd da uči za bogoslova, ali Janko je više voleo pozorište. Upisao je Učiteljsku školu, ali nikada nije stekao diplomu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << Postao je učitelj sa osamnaest godina u Svileuvi, kod Koceljeve. Tamo je napisao svoje prve pripovetke i zavoleo Jovanku Jovanović, koja će mu postati supruga. Svoje učiteljske dane u Svileuvi, u pismima kumu Pavlu Marinkoviću, Veselinović je ovako opisao:
...bio sam veseo, nebriga, razgovoran, s pesmom na usnama. U svakoj mogućoj prilici ja sam se umeo naći sa seljacima, i oni su me voleli bez ikakvog drugog interesa, nego samo mene radi, isto kao i ja njih. I onda mi dođe želja da to što osećam kažem svima...
Foto: www.knjigeiknjige.blogspot.com
Iz Svileuve je ubrzo, krajem 1882, premešten u Glogovac. Vratio se u selo koje je voleo i u kojem je proveo najlepše dane detinjstva, selo iz kojeg će odlaziti, ali će mu se i vraćati. Do 1883. godine, sa prekidima, bio je učitelj u mačvanskim selima. Te godine, po nagovoru prijatelja Jove Aleksića, unuka hajduk Stanka i Živana Jašića, odlazi u Beč da uči telegrafski kurs. Janko je u Beču bio nekoliko meseci, a vreme je, umesto u školi, provodio po kafanama. Po povratku u zemlju, školovanje je trebalo da nastavi u Beogradu. U aprilu 1886. dobio je ponovo učiteljsko mesto u Svileuvi i tamo ostaje nepune dve godine. Tada je u Šabačkom glasniku objavio svoju prvu pripovetku, a u oktobru iste godine prvu zbirku priča pod naslovom Slike iz seoskog života.
Bavljenje politikom ga je odvelo u zatvor krajem 1888. godine. Nastavio je da piše pripovetke i u zatvoru. Po izlasku iz zatvora, vratio se u Koceljevu. Tu je radio kao učitelj do kraja marta naredne godine. Tada podnosi ostavku i biva izabran za predsednika opštine u Koceljevi. Nakon godinu i po dana bio je optužen za proneveru državnog novca, smenjen sa položaja predsednika i uhapšen. Iz zatvora je pušten na intervenciju tadašnje radikalske vlasti u Šapcu, ali se proces godinama odugovlačio po sudovima. Zahvaljujući tome što je već tada bio poznati pisac, kralj Milan Obrenović ga je abolirao. Veselinović je ostao bez posla i sredstava za život. Tada je i počeo da sarađuje sa mnogim listovima i časopisima. Živeo je od svog književnog rada i od novinarstva. U prestonici se družio sa književnicima Vojislavom Ilićem, Branislavom Nušićem, Milovanom Glišićem i drugima. Pred kraj života zapisao je ovo:
...Nikom ne dam reći da je moja mladost pusta bila. Ja sam nju proveo ideališući i služeći čistim idealima. I uzburkali smo mrtvo more, rasterali žabokrečinu koja se nahvatala po površini i krenuli život. Plovimo od onda, plovimo i danas; istina, još ne možemo da nađemo dumedžiju da cilju potera, jer nam je cilj svima jedan, ali šta se nađe! Među živima ljudima sve se nađe.
Izvori: riznicasrpska.net, dnevno.rs.
na danasnji danbiografijapisacnovinarglumacjanko veselinovic
.jpg)
