Izvor: RTS, 05.Okt.2012, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jalova potraga za poslom
U Srbiji je više od 750.000 nezaposlenih, a ponuda radnih mesta je mala. Preko Nacionalne službe za zapošljavanje u prvih osam meseci ove godine posao je dobilo samo 25.000 radnika.
U potrazi za poslom je više od 750.000 nezaposlenih osoba, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Tržište rada preplavljeno je nepotrebnim profilima. Mnoga stručna zvanja zastarela su usled znatnih tehnoloških i društvenih promena. Pojedina zanimanja nestaju, a neka nova se stvaraju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima na desetine hiljada ljudi čija zvanja gotovo nikome nisu potrebna.
Posao očekuju i kulturološki tehničari i inokorespondenti - iako malo ko zna šta bi oni radili. Najbolji uslovi rada su u sektoru finansijskih usluga, informacione tehnologije i marketingu.
"Vrlo je slaba ponuda poslova, traže se po dva tri radna mesta, na ta radna mesta primaju uglavnom vrlo mlade ljude", kaže jedan anketirani građanin, a i ostali se žale - redovno dolaze u biro, ali posla nema.
Više od jedne trećine nezaposlenih lica je bez kvalifikacije ili sa završenom osnovnom školom. Za one koji imaju kvalifikacije, problem mogu biti i godine života. Poslodavci često smatraju da radnici u petoj deceniji ne mogu da odgovore modernim zahtevima rada.
"Ljudi koji su proglašeni za tehnološki višak, u zadnjih deset godina,namerno kažem u zadnjih deset godina, svi su na birou, odnosno, izbirisani su iz biroa. Jednostavo, oni su izgubili svaku nadu tražeći posao. Ko će da uzme čoveka od 55 godina, toga više nema, svi traže mladu radnu snagu", kaže Dragan Zarubica, potredsednik veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Kroz aktivne mere zapošljavanja, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, u prvih osam meseci ove godine posao je dobilo 25.000 ljudi. Ta služba organizuje različite obuke za one ljude koji nemaju potrebno znanje u primeni novih tehnologija.
"Ono što je najvažnije, oni se obučavaju u ralnom okruženju, na poslovima koje će raditi, i nakon završene obuke ostaju rade kod poslodavca. Nacionalna služba ove godine ima nešto manji budžet sredstava za mere zapošljavanja, ali ćemo se mi potruditi da kroz zakone nefinansijske mere podrške, mere posredovanja koje imamo, ostanemo na nivou zapošljavanja iz prethodne godine", kaže Srđan Andrijanić, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje.
U osnovnom strateškom dokumentu, nacionalnoj strategiji zapošljavanja, analizirani su osnovni izazovi sa kojima se nezaposleni susreću na tržištu rada. U skladu sa tim planirane su prioritetne aktivnosti za naredni period.
"U fokusu pažnje su sve kategorije teže zapošljivih, znači svi oni kojima je posebno otežan položaj na tržišu rada. Mi smo i ove godine imali, daću primer za osobe sa invaliditetom, za Rome, dakle za sve ostala teže zapošljiva lica, i sa time ćemo nastaviti sledeće godine. Fokus će posebno biti na razvoju socijalnog preduzetništva", kaže Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike
Najveći ekonomski problem Srbije jeste nezaposlenost, koja ima jednu od najviših stopa u Evropi. Za rast zaposlenosti na duži rok neophodne su nove investicije i posebni podsticaji zapošljavanja, među kojima su programi podrške za samozapošljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i socijalna preduzeća.
