Izvor: Danas, 19.Dec.2015, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagode u Ulici Kopelo
Okupana suncem preko dana a sa prvim sumrakom blistava od novogodišnjih ukrasa, dočekala me je srdačno Verona i primila u svoje skladne starogradske ulice, kojima se lako snalazi svaki pridošlica. Lepe fasade, padajuća cvetna zelenila sa terasa i zimski rasad, božićno ukrašen, deo su dekoracije nečega što je lepim stvarano vekovima.
Da, na pločnicima italijanskih gradova istoriju ponavljamo u direktnom sudaru sa sačuvanim znamenjima. A ima ih podosta. Sama Verona sačuvala >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je romansku arenu, koja spada u treću po veličini sačuvanu arenu u Italiji, a sem rimskih ostataka grad je prepun srednjovekovnih građevina, prelepih mostova i još lepših kvartova za porodično stanovanje. Sam centar blista u božićnoj atmosferi, luksuzne prodavnice i male radionice smenjuju se na svakom koraku, a tokom dana neodoljivo mirišu začini, hrana i predivni kolači. Na trgovima su pijačne tezge, među antičkim spomenicima i delima slavnih arhitekata trguje se i kupuje, život je svuda prisutan u svojoj jednostavnosti.
Sunčano je i nimalo hladno za sredinu decembra, kada je domaćeg stanovništva najviše a ponajmanje turista. Ipak, ispred kultne kuće Juliete u Ulici Kopelo i dalje su velike gužve. Sama kapija u svojoj unutrašnjosti ispunjena je potpisima mladih iz celog sveta, nalepljenim ljubavnim porukama jer ima li lepšeg sna od onog ljubavnog. Na balkonu obavezno slikanje, a u malenom dvorištu bista devojke opevane u Šekspirovom delu „Romeo i Julija“. Neka mesta na spomeniku su uglačana, jer kavaljeri iz celog sveta najradije se fotografišu šaljivo držeći Juliju za levu dojku ili ruku. Tako to danas izgleda sudar prošlosti i sadašnjosti. Sve u slavu ljubavi, demonstriraju domaćini, bogato osmislivši kako da na tome zarade. Već na izlazu iz kultnog dvorišta mirišu jagode i čokolada, poslužene sa šlagom na pultu jedne moderne kafeterije. Verona je grad uživanja definitivno. Na trgu Erbe je i stari kafe Filipini iz 1902. godine, gde su stolovi stalno puni. Valja se odmoriti pre nego što se krene u obilazak srednjovekovnog zamka Kastelvekija u kome je sedište Muzeja grada Verone, Rimskog teatra, mostova koji su posebna priča.
Gradsku arhitekturu u starom jezgru odlikuje romanski i gotski stil, fasade starih objekata su od opeke. Mnoge građevine dela su renesansnih arhitekata Đovana Đokonda i Mikela Manmikela, kojima se poznavaoci materije ponose. Ovde su smeštena lepe crkve, romanička San Zero u kojoj se nalazi Mantenjin triptih iz 14. veka, zatim gotska crkva Santa Anastasia iz 13. veka, u kojoj se nalazi Ticijanova slika na oltaru „Uspenje Marijino“ iz 16. veka i veoma stara biblioteka. U 16. veku u ovom gradu je rođen i stvarao Paolo Veroneze, slikar. Pošto je vreme Adventa, božićna atmosfera prisutna je i u sakralnim objektima. Ipak, najlepša božićna atmosfera je pored novogodišnjih tezgi na ulicama Verone, gde se prodaje obilje drangulija za koje kupac baš i ne zna namenu. Važno da je veselo.
