Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2010, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jadranka Kosor daje Cvetkoviću prevode evropskih propisa
ZAGREB - Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas u Zagrebu da je Srbija spremna da povuče tužbu protiv Hrvatske ako bude bio postignut dogovor bez uslova o istovremenom međusobnom povlačenju tužbi za genocid.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je rekla da odluku o tome može da donese samo Vlada Hrvatske ali da ona o tome još nije razgovarala.
Hrvatska ustupila Srbiji prevod pravnih tekovina EU
Predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor uručila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je danas premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću hrvatski prevod pravnih tekovina EU, koji sadrži oko sto hiljada stranica.
Kosor je, nakon sastanka sa Cvetkovićem, kazala da je prevođenje evropske pravne regulative Hrvatsku koštalo oko osam miliona evra, i da je ustupanjem tih dokumenata Zagreb iskazao jasnu želju za intenziviranje saradnje sa Beogradom.
"Želim da ovaj čin bude zalog naše dobre saradnje i prijateljstva naše dve zemlje", rekla je Kosor, koja je obećala snažnu podršku Hrvatske svim zemljama regiona na putu ka EU.
"Naša podrška je stalna i mislim da će biti još snažnija kada Hrvatska postane 28. članica EU", istakla je Kosor.
Cvetković je rekao da je Srbija zadovoljna zbog toga što je Hrvatska pri kraju procesa evropskih integracija, i izrazio očekivanje da će Srbija na svom evropskom putu imati podršku i korist od hrvatskih iskustava.
"Najvažnije je da je uspostavljen duh pogleda u budućnost i duh saradnje. Ne želimo da kažemo da su svi problemi rešeni, ali postoji interes i volja da se oni rešavaju na konstruktivan način i u interesu obe strane", rekao je Cvetković.
Pravne tekovine EU, takozvani "aki komunoter" sadrži 35 poglavlja.
Suština pregovora o pristupanju jeste upravo usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU što je potrebno ostvariti do trenutka stupanja u članstvo države kandidata.
U razgovorima u Banskim dvorima u Zagrebu učestvovali su i potpredsednik vlade Božidar Đelić i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Đelić: Ulazak Hrvatske u EU signal daljeg širenja Unije
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić izjavio je danas u Zagrebu da Srbija podržava ulazak Hrvatske u Evropsku uniju u 2012. godini, kao signal daljnjeg širenja Unije i kao podsticaj zemljama regiona da istraju na tom putu.
Đelić je to rekao posle sastanka s potpredsednikom Sabora Nevenom Mimicom i predsednicom nacionalnog komiteta za praćenje pregovora Hrvatske i EU Vesnom Pusić, na kojem je bilo reči o saradnji dve zemlje na putu u EU, uz zaključak da su odnosi Srbije i Hrvatske ključ za stabilnost u regionu.
U junu poseta hrvatske delegacije
Ističući da hrvatski parlament već godinama radi na pitanjima ulaska u EU, potpredsednik Vlade Srbije je rekao da je dobro što će prve nedelje juna uslediti poseta hrvatske delegacije srpskom parlamentu koji će imati važan projekat iz sredstava evropskog budžeta u iznosu od dva miliona evra za jačanje kapaciteta i provođenje evropske agende.
"Iskustva i mehanizam koji je hrvatski parlament ustanovio pre nekoliko godina biće primer za naše parlamentarce", dodao je Đelić.
On očekuje da će dve zemlje na nivou parlamenata i u sličnim kontaktima u evropskom putu biti sve jači partneri, "uključujući i najteža pitanja, a to je pitanje finansijske podrške i Hrvatskoj i Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana".
Kriza čini postupak složenijim, ali daje i pouku da i posle ulaska u EU mora postojati disciplina, kao i da je važno da zemlje Unije pomognu, uključujući i finansijski, pripremu zemalja regiona za ulazak u EU da bi bile konkurentne i da ne bi bile balast samoj evropskoj uniji, istakao je Đelić.
Mirov: Okončati potrošačke kredite u stranoj valuti
Evropske zemlje u procesu reformi trebalo bi postepeno da završe sa odobravanjem potrošačkih kredita u inostranim valutama, smatra šef EBRD Tomas Mirov.
Postkomunističke države u Evropi imale su tokom finansijske krize veće probleme od ekonomija u razvoju u drugim krajevima sveta, a jedan od glavnih razloga je upravo visoki obim potrošačkih kredita u inostranim valutama, koji je posle propadanja kursa nacionalnih valuta, zbog krize, doveo do značajnog poskupljenja tih kredita, prenose agencije.
"Uprkos tome što je integracija finansijskih tržišta, ukupno gledano, donela više koristi, nego štete, ne možemo da zatvaramo oči pred štetnim posledicama, koje je donela sa sobom ta integracija", ističe Mirov u govoru pripremljenom za godišnje zasedanje EBRD.
Prema šefu EBRD, zemlje u procesu reformi bi trebalo da se usmere na povećanje kredita u domaćoj valuti i da za to iskoriste podršku međunarodnih institucija, kao što je EBRD.
Cvetković: Zapadni Balkan u zajedničkoj borbi za EU
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas u Zagrebu da su premijeri država Zapadnog Balkana ocenili da bi globalna ekonomska kriza mogla da uspori evropske integracije zemalja regiona.
Zemlje regiona će, uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nastaviti da se "zajednički bore da se poveća brzina evropskih integracija i da se konačno čitav Zapadni Balkan uključi u Evropu", rekao je on nakon radnog ručka premijera Zapadnog Balkana sa predsednikom EBRD-a.
Cvetković je kazao i da je na sastanku zaključeno da je u svim zemljama kriza statistički i formalno završena, ali da se još ne primećuje poboljšanje u životu građana.
Prema njegovim rečima, sve zemlje Zapadnog Balkana imaju infrastrukturne projekte u koje je EBRD spremna da investira ali uz uslov da se poveća ekonomska saradnja u regionu.
Radni ručak predsednika EBRD-a Tomasa Miroa sa šest premijera zemalja Zapadnog Balkana održan je u okviru Godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj.
Glavna tema tog dvodnevnog skupa, koji je počeo danas, jeste ekonomski oporavak, a učestvuje oko 2.500 državnika, bankara, privrednika i investitora i delegacije 63 članice EBRD-a, koje predvode ministri finansija.
Godišnja skupština EBRD okupiće u Zagrebu delegacije 63 članice i više od dve i po hiljade bankara, privrednika i investitora, a glavna tema skupa biće ekonomski oporavak.
Prema najavama, na godišnjoj skupštini trebalo bi da bude odobreno povećanje kapitala EBRD-a za 50 odsto, na oko 30 milijardi evra, što će prema procenama banke omogućiti da se odobri od 8,5 do devet milijardi evra kredita godišnje.
Predsednik EBRD-a Tomas Mirou kazao je da će prioritet biti ulaganje na Zapadnom Balkanu i manje razvijenim državama Kavkaza i srednje Azije, a planirano je povećano finansiranje u Turskoj.
EBRD je u 2009. godini odobrio rekordnih 7,9 milijardi evra kredita.
Kriza u Grčkoj može da ugrozi oporavak JIE
Predsednik EBRD je ocenio da kriza u Grčkoj može da ugrozi ekonomski oporavak zemalja jugoistočne Evrope.
On je na radnom ručku s premijerima šest zemalja Zapadnog Balkana kazao da bi to moglo da se desi ako grčke banke i njihove kćerke banke u regionu budu više pogođene nesigurnostima na tržištu.
Mirou je ocenio da je zbog toga dobro što su Evropska unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF) preduzeli odlučne mere da smire krizu na tržištu.
Predsednik EBRD-a, čija je godišnja skupština danas počela u glavnom gradu Hrvatske, rekao je i da se vidi ekonomski oporavak u regionu, ali da je taj proces spor zbog čega su, kako je istakao, potrebni novi izvori rasta.
Prema njegovim rečima, novi rast bi trebalo da se temelji na razvoju lokalnih finansijskih tržišta, nastavku podršci malim i srednjim preduzećima i borbi za energetsku efikasnost.
Tomas Miruo je dodao da je neophodno poboljšanje regionalne trgovinske razmene i istakao da je za čitav region ključna integracija u EU.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
