Izvor: RTS, 17.Okt.2012, 21:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanje dinara, veštački ili realno
Stabilnost dinara će dugoročno zavisiti od više faktora, dok je jačanje domaće valute samo trenutno, saglasili su se gosti emisije Oko.
Poslednjih nekoliko dana dinar jača prema evru, toliko da je Narodna banka Srbije morala i da ga "ukoči" kupujući devize na tržištu. U međuvremenu, domaća je oslabila, pa će u četvrtak za jedan evro biti potrebno 112,46 dinara, odnosno 1,4 dinara više nego danas. Gosti emisije Oko saglasni su da je jačanje dinara samo trenutno. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko"
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, kaže da je NBS pre dva dana počela da kupuje devize na tržištu, prvi put posle nekoliko meseci, i istakao da je to doprinelo stabilizaciji kursa.
Nebojša Savić, koji je predložen za predsednika Saveta NBS, smatra da se kurs stabilizovao na nivou ponude i tražnje, ali dodaje da je to stabilizacija u kratkom roku. Savić ističe da je ključni problem nekonkurentnost naše privrede i što što nemamo dovoljno deviznog priliva.
"Dok god budemo imali problema sa deviznim prilivom, imaćemo dugoročni problem sa kursom", navodi Savić. On ističe da je naše devizno tržište plitko i da male promene u tokovima mogu da izazovu promene kursa.
Savić dodaje da je za kurs važno što je došlo do političke konsolidacije i što od strane MMF postoje signali da će možda ponovo doći do pregovora sa Srbijom.
Potpredsednik Saveta stranih investitora Goran Pitić ističe da ne bi trebalo da budemo previše ushićeni trenutnim jačanjem dinara.
"NBS nema magičnu polugu, i Jorgovanka Tabaković ne može da bude magični guverner koji se bori protiv vetrenjača", kaže Goran Pitić.
Pitić ističe da je NBS podigla referentnu kamatnu stopu, a država ubacila novac kroz subvencionisane kredite i dodaje da će toga biti manje naredne godine.
Prema rečima Toplice Spasojevića, jačanje dinara je trenutna situacija na tržištu. Kao razloge navodi subvencionisane kredite devizno indeksirane i to što je centralna banka povećala obaveznu rezervu.
"Mi treba da pojačavamo konkurentost Srbije i izvoz i da smanjujemo troškove koji direktno utiču na tu konkuretnost, a to su troškovi države", navodi Spasojević. Kako ističe, ne postoji magični štapić, svi sudovi su povezani, i ako država previše troši onda se to održava na kurs.
Kao razloge za jačanje dinara Spasojević navodi i političku stabilizaciju i ozbiljne razgovore o restruktuiranju države. Kako je naveo, ako se ostvare nemačka ulaganja u energetiku, kao i ulaganja privrednika sa istoka, onda stabilizacija kursa može da se zadrži i u januaru i februaru.
Inflacija u porastu
Nebojša Savić ističe da je inflacija u porastu i da će cene rasti narednih nekoliko meseci, pa će to vršiti pritisak i na kurs. "Dinar je u ovoj godini otišao onoliko koliko je iznosila inflacija", ističe Savić i dodaje da je važno pratiti kretanje bruto domaćeg proizvoda.
Goran Pitić kaže da investitori očekuju da fluktuacije kursa budu takve da ne ugrožavaju poslovanje. Kako ističe, nekoliko testova je pred Vladom. Prvi su uštede u budžetu i treba videti da li će sva ministarstva moći da se pronađu u novom budžetu. "Nekom će morati da se skrate krila", kaže Pitić.
Drugi test je zakon o profesionalizaciji javnih preduzeća, što bi trebalo da pokaže da li će Vlada moći da se oslobodi starih stega.
Toplica Spasojević kaže da jačanje dinara odgovara i privredi i građanima, građanima jer imaju veću kupovnu moć, a privredi što će imati normalne bilanse, jer ukoliko kurs ode još 5 ili 10 odsto, ne postoji preduzeće koje će biti u plusu na kraju godine.
Spasojević navodi reči nobelovca Pola Krugmana, koji je rekao da zemlje koje imaju svoju valutu imaju više prostora u krizi, ali one koje se zadužuju u drugoj valuti tu mogućnost nemaju i ističe da je Srbija 70 odsto zadužena u evrima.
Nebojša Savić je rekao da je privreda skup raznih subjekata i da ne odgovara svima jak dinar. Savić ističe da za nivo kursa ne može da bude odgovorna samo NBS. "Jako je bitno da postoji tesna koordinacija između centralne banke i Vlade i da se sledeće godine zaista smanji budžetski deficit", navodi Savić.
Toplica Sposojević je naveo primer Makedonije koja je uspela da stabilizacije kurs, iako joj privreda nije jača od naše, ali ističe da je njihova budžetska disciplina na mnogo višem nivou.
Goran Pitić smatra da kurs reflektuje realnost i naglašava da investitori neće uložiti više ako kurs bude fiksiran.
