Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2011, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jača kontrola potrošnje lekova za smirenje

BEOGRAD -

Oboleli od reumatskih, kardiovaskularnih ili nekih drugih bolesti koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje ubuduće će svaka tri meseca morati da zatraže mišljenje neuropsihijatra i psihijatara pre nego što im lekar opšte prakse prepiše neki od lekova iz te grupe.

To je predviđeno novim pravilnikom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a stručnjaci ukazuju da je cilj te mere da se spreči neracionalna upotreba lekova koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izazivaju zavisnost, s obzirom da je konstatovano da se oni koriste u velikim količinama.

Neuropsihijatar prof. dr Miroslava Jašović Gašić, član komisije RFZO koju čine još neurolozi i anesteziolozi, kazala je za Tanjug da ova mera nije doneta samo da bi se uštedeo novac iz zdravstvene kase, već da je važna i stručna opravdanost kod prepisivanja takvih lekova.

"Posle duže upotrebe ovi lekovi, među kojima su leksilium, apaurin, lorazepam, nemaju nikakvo dejstvo. Oni se, inače, upotrebljavaju primarno na nekoliko indikacija", kazala je ona dodajući da se takvi medikamenti daju i pacijentima koji pate od psihosomatskih oboljenja.

"Uobičajeno je da mi to radimo multidisciplinarno. U Kliničkom centru postoje timovi, i to obavezno psihijatar tim za srce, psihijatar tim za hipertenziju, za gojaznost, tim za transplantaciju", navela je ona i dodala da psihijatar posle tri meseca mora da odluči o daljoj upotrebi ove vrste lekova, s obzirom da izazivaju zavisnost.

U nekim slučajevima, objasnila je ona, doza se može i povećati da bi lečenje imalo efekta.

Kad je reč o pacijentima koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, dr Jašović Gašić je rekla da oni imaju određenu vrstu terapije i da je veliki izbor lekova koje treba da koriste.

"Takve pacijente treba uputiti da postepeno promene stil života, a tu je važna uloga psihijatra. To je nekad važnije od terapije lekovima. Ljudi sa srčanim oboljenjima moraju da prihvate svoju bolest kao deo svakodnevnice", ukazala je Jašović Gašić.

Benzodijazepini (grupa lekova za smirenje) se, kako je kazala, daju u akutnim fazama srčanih oboljenja, a odluku o tome donosi više stručnjaka, što najčešće znači da kardiolog treba da uputi pacijenta kod psihijatra koji onda daje mišljenje o tome da li ima potrebe da pacijent nastavi sa terapijom u koju su uključeni i lekovi za smirenje.

Korišćenje ove vrste lekova do tri meseca mogu da prepisuju internisti, reumatolozi, neurolozi i psihijatri, a nakon toga potrebno je, prema pravilniku RFZO, mišljenje psihijatra.

Dr Jašović Gašić je dodala je reč o lekovima koji su bezbedni kada je u pitanju toksičnost, ali da imaju određena neželjena dejstva i stoga mora da postoji kontrola jer posle određenog vremena gube terapijska svojstva i imaju samo negativna.

"Ne možete ih uzimati kada vam padne na pamet i u svakom trenutku", kazala je sagovornica Tanjuga objašnjavajući da izmenom pravilnika nije predviđena zabrana upotrebe, već adekvatno regulisanje korišćenja jedne grupe lekova koji su se do sada često zloupotrebljavali.

Lekar opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac dr Nevenka Dimitrijević rekla je da se pacijenti ne bune previše što će na svaka tri meseca morati da traže mišljenje psihijatra.

"Pacijenti su uglavnom upoznati sa time da ako su pili tri meseca ne mogu za taj lek dobiti recept na opštoj medicini već moraju da posete psihijatra. Tek ako im on produži terapiju mogu ponovo da dobiju recept za takav lek", kazala je ona.

Dr Dimitrijević kaže i da bi većini obolelih od kardiovaskularnih bolesti lekovi za smirenje mogli da se izbace iz terapije. Ima, međutim, dodala je, pacijenata koji imaju takozvanu "jako tvrdokornu hipertenziju", koja se efikasnije leči uz dodavanje lekova za smirenje.

Prema njenim rečima postoje i neke bolesti gde se benzodijazepini daju u kratkom vremenskom periodu, ali ako se daju na duže trebalo bi zatražiti mišljenje psihijatra.

Smatrajući sasvim da je novi pravilnik RFZO sasvim na mestu dr Dimitrijević je pomenula da je prošle godine potrošena velika količina novca na lekove za smirenje, što je samo dokaz da se oni uzimaju u ogromnim količinama i da je to zabrinjavajuće.

Građani zbog teških uslova života, ekonomskih i drugih problema često posežu za takvim lekovima, primetila je sagovornica navodeći da se u drugim zemljama, posebno u Americi, oni dobijaju mnogo teže nego kod nas.

"Ovu odluku ne vidim samo kao meru štednje već i kao način da se ljudi na drugi način, a ne lekovima, izbore za bolje uslove života. Istina je da se teško živi, ali ne možemo utehu tražiti u tabletama", kazala je ona.

Prema njenim rečima, lekovi iz grupe benzodijazepina posle dugotrajne upotrebe mogu da izazovu različite negativne efekte, od kojih se većina otkrije tek kasnije. Tako posledica može da bude smanjena saznajna funkcija u starosti, ali i brže starenje krvnih sudova u mozgu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...