Izvor: Politika, 10.Feb.2011, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja tu ništa ne bih menjala
Izložbom fotografija Goranke Matić „Mreža sećanja” večeras počinje obeležavanje decenije rada galerije „Artget”
Fotografije su „poslate mejlom, u različitim prilikama, za različite potrebe, najzad, u različitim veličinama”. Prenose raznovrsne emocije. Uspomene. Protok vremena, neka odrastanja, šta je ko kada jeo, gde je ko kada bio, a možda i sa kim. Ili gde je ostao. Sve ih povezuje jedna činjenica – fotografisala ih je Goranka Matić, umetnica izuzetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bogate i raznovrsne profesionalne biografije, čijom izložbom „Mreža sećanja” večeras u 19 sati u Artgetu počinje godina obeležavanja prve decenije rada galerije. Zgodna koincidencija, jer, ovogodišnji program zamišljen je tako da će izložbe i umetnike birati dosadašnji umetnički direktori ove galerije, pa je Jovan Čekić (direktor 2002–2003) izabrao baš Goranku Matić (direktor 2005–2006).
Čin slanja fotografija, prema Čekiću, osnovni je kriterijum za izbor radova na ovoj izložbi, jer se u njegovim putanjama otkrivaju mreže aktuelnih i virtuelnih prijatelja, mreže sećanja o ljudima, situacijama, o vremenu u kojem smo živeli. Intimno tako vrlo brzo i često postaje javno, pogotovo danas, u vremenu „Tvitera” ili „Fejsbuka”...
– Nekada to privatno dobije neki šarm da postane možda zanimljivo i kao javno, kada se postavi u galeriji bez pretenzije da postane „velika umetnost” već samo reminiscencija. Žao mi je samo što se jedan deo tih pošiljki zagubio menjanjem kompjutera. Zato je možda dobro što ću sačuvati ovom izložbom ono što je ostalo – kaže Goranka Matić.
Bilo bi pogrešno, smatra kritika, jednu ovakvu mrežu shvatiti kao centralizovanu, zatvorenu, u čijem je središtu autorka ovih fotografija. Upravo to što se ona pojavljuje na nekima od radova, najčešće u ogledalu sa još nekim, potvrđuje da je ona samo jedno od čvorišta ove mreže. Upitana kako sa višegodišnje distance posmatra svoj rad, autorka odgovara:
– Naravno da „ja tu ništa ne bih menjala”! U tome je i zabava, što su neke fotografije snimljene davno bile male rezolucije, Internet je bio slabiji, što su neke obrađene kitnjasto, u skladu sa otkrivanjem igrarija sa fotošopom. Većina je slikana malim aparatom koji nosim stalno sa sobom. U lošim uslovima. Ali, reč o draži trenutka.
Naša sagovornica istoričarka je umetnosti, koja se fotografijom profesionalno bavi od 1980, a od 1986. izlaže u zemlji i inostranstvu. Fotografije je objavljivala u časopisu „Liberasion” i vodećim magazinima i novinama na teritoriji bivše Jugoslavije: „Džuboks”, „Start”, „Svjet”, „Polet”, „Omladinske novine”, „Duga”, „Politika”, „Delo”… Njen fotografski opus obuhvata i portrete pisaca (za Vreme knjige/Stubove kulture), omote ploča rok i pop muzičara (Idoli, Bajaga, Balašević…) i izborne kampanje. Radila je kao urednica fotografije nedeljnika „Vreme” (1990–2006) i dnevnog lista „Politika” (2006–2010). Članica je Foto sekcije ULUPUDS-a.
M. Dimitrijević
.
objavljeno: 10.02.2011.
