Izvor: Politika, 06.Nov.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja tebi serdare, ti meni naučniče
Koja je svrha objavljivanja radova iz medicine, ekonomije, klimatologije… u časopisu za metalurgiju?
Svoju tvrdnju da „ne postoji naučni metod kojim bi se utvrdila vrednost naučnih stavova, pronalazaka itd“, sam profesor Pavlović je negirao navođenjem primera iz„Nejčera”(Nature). A mogao je, kad je već navodio primer rada iz hladne fuzije (Pons et al.) da navede kako je otkrivena i ta prevara. Tako što su u drugim laboratorijama pokušali da ponove eksperimente >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opisane u tom radu i nijedna laboratorija nije uspela da dobije ništa slično tome. Da ne navodim mnogobrojne primere iz istorije nauke kako su sve fizičke ili hemijske konstante s godinama dobijale nove i tačnije vrednosti, upravo proverom do tada objavljenih rezultata. Otuda i nema potrebe da „neki izdavač dođe u vašu laboratoriju da proveri da li ste vi eksperiment zaista uradili ili ste sve izmislili“.
Teško je da se poveruje i u tvrdnje profesora Pavlovića da više rigoroznosti i drakonske mere vode u neku vrstu diktature u nauci i da narušavaju samostalnost univerziteta ili vode u elitizam koji uništava male institute. Kako to zahtev za kvalitetom naučnih radova može da naruši samostalnost univerziteta ili da uništi male institute? Ni tvrdnja da je sam pokušaj, a i objavljivanje „papazjanije“ trojice profesora FON-a, nemoralan čin ne može da se odbrani, ako se pogledaju samo naslovi već objavljenih radova („svašta“) u pomenutom rumunskom časopisu. Ako već objavljuju „svašta“, onda se i rad ove trojice profesora upravo svrstava u klasu „svašta“. Zašto bi to bio nemoralan čin, a moralan čin je objavljivanje rada iz medicine ili biohemije u časopisu za metalurgiju?
Proizvoljan je i zaključak o navodnoj šteti koju će BU imati zbog „nemoralnog čina“ trojice profesora FON-a. Zar nije veća šteta za BU, a i za ostale univerzitete iz Srbije, što njihovi naučnici iz medicine, biohemije, ekonomije, prava itd. mogu da objave svoje naučne radove samo u rumunskom časopisu za metalurgiju, da ne pominjem još ona dva bosanska časopisa.
Najzad, ne verujem da bi neko izrazio svoje neslaganje s naslovom da „nema dobronamernih prevara“. Ali, oba teksta su tako urađena da napadaju samo „prevaru“ trojice profesora FON-a, a pokušavaju da nađu opravdanje za brojnije prevare mnogih „naučnika“ koji svoju svetsku slavu, titule i zvanja stiču objavljivanjem radova iz svih mogućih naučnih disciplina samo u rumunskom časopisu za metalurgiju.
Koja je svrha objavljivanja radova iz medicine, ekonomije, klimatologije… u časopisu za metalurgiju? Kako će ti radovi da izdrže kritičko mišljenje naučnika i kojih? Metalurga? I ko će u časopisu za metalurgiju da traži radove o vitaminu C, karotenima i proteinima? Ako ih neko i nađe, što je danas lako uz pomoć interneta, neće ih ni gledati, jer će znati da je reč o prevari. Zamislite naučnu konferenciju na kojoj će naučnici iz medicine ili biohemije da saopštavaju svoje epohalne radove pred metalurzima, ekonomistima, pravnicima itd.
To što drugi varaju ili kradu, kao što može da se vidi iz primera koje navodi profesor Pavlović, ne sme da bude opravdanje da i mi to radimo, niti sme da bude obrazac ponašanja, posebno ne naučnika i profesora. Inače, ostaćemo na onom poznatom čašćavanju titulama i zvanjima: „Ja tebi serdare, ti meni naučniče (profesore), a mi znamo koja smo...“
Naučni savetnik, Beograd
Branislav Simonović
objavljeno: 06.11.2013.
