Izvor: Blic, 08.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja ne vladam Srbijom
Ja ne vladam Srbijom
Nazivaju ga čovekom iz senke koji vlada Srbijom. Jedan poljski nedeljnik je njegovo bogatstvo procenio na 20 milijardi dolara, a on sam tvrdi da je prvu milijardu dolara stekao brže od Bila Gejtsa. Na 'Bilicovoj' listi najmoćnijih ljudi Srbije zauzeo je treće mesto.
Na pitanje koliko je moć koju poseduje u srazmeri sa njegovim bogatstvom, u ekskluzivnom intervjuu za 'Blic' Filip Cepter kaže:
- Osećam se veoma moćnim, ali i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne znam šta su bili kriterijumi sastavljanja te liste. Nadam se da bi umeli da objasne zašto nisam na drugom ili stotom mestu, na primer. Nedavno su me je u jednom nedeljniku stavili na prvo mesto najuticajnijih ljudi u Srbiji. Voleo bih da znam čime se rukovode oni čiji je hobi rangiranje nečije 'moći'. Autoritet, moć i vlast su politikološki precizno definisane kategorije. Mislim da oni koji me stavljaju na takve liste nisu raščistili sa tim pojmovima. Oni, jednostavno, podrazumevaju automatizam, srazmeru između nečijeg bogatstva i političke moći. A onda se sve to začini balkanskom volšebnošću: vladari iz senke, masoni i svetska zavera. I eto mitova, babaroga i veštica. A, bogami, eto i egzorcista.
Hoću da kažem da inercija kapitala ne vodi automatski do političke moći. Sve je stvar izbora onoga ko poseduje finansijsku moć. Ima mnogo bogatih ljudi koji svoj kapital nisu hteli da usmere u sticanje političke moći i uticaja. Da bi se nečiji finansijski potencijal iskazao kao politička moć, potrebno je da bude institucionalizovan - usmeren da deluje na subjekte i mehanizme političkog odlučivanja ili na formiranje javnog mnjenja. O meni se svašta pričalo i pisalo, ali niko nikada nije tvrdio, pa ni pokušao da dokaže, da kontrolišem skupštinske poslanike, ministre u vladi, medije. A ta kontrola obezbeđuje političku moć i uticaj.
Dakle, ne vladam Srbijom, niti je to moja ambicija. Ja vodim jednu zdravu i uspešnu multinacionalnu kompaniju sa razvijenim poslovnim aktivnostima na svim kontinentima, i taj angažman ispunjava sve moje ambicije i 'vladalačke' prohteve. Bavljenje politikom, što je u Srbiji najunosniji biznis, predstavljalo bi za mene devalvaciju vlastite vrednosti i ambicije.
Po vašem mišljenju, ko vlada Srbijom?
- Trenutno - niko. Situacija je, još uvek, prilično anarhična. Srbijom, svakako, treba da vladaju oni koji su na izborima dobili mandat građana.
Teško je poverovati da ste na šerpama i loncima zaradili milijarde dolara. Mnogi misle da ste se obogatili pranjem novca i krijumčarenjem oružja?
- Sad smo na originalnom psihosocijalnom fenomenu zvanom 'balkanski špijun'. A taj sindrom podrazumeva da nikad ne treba verovati vlastitim očima, jer - ko zna šta iza toga stoji. Pa onda pustite mašti na volju… A maštu vam podgreva neko ko ima sasvim određene ciljeve. Tako su iskonstruisane mnoge laži i afere o meni.
Ali, idemo redom: na posuđu sam zaradio prvu milijardu, i tačno je da sam je stekao brže od Bila Gejtsa. Oni koji misle da je nemoguće zaraditi milijarde na posuđu, time ne dokazuju ni veliko znanje ni veliku inteligenciju. Milijarde se mogu zaraditi i na proizvodnji čačkalica, pertli ili kondoma, pa zašto ne bi i na proizvodnji posuđa. Uostalom, 'Cepter' nije samo proizvođač i distributer posuđa. U naših 10 fabrika u Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Južnoj Koreji, Republici Srpskoj… proizvodimo više od 1.000 patentiranih proizvoda: medicinski aparati, kozmetički proizvodi, aparati za domaćinstvo, luksuzni proizvodi. Ja nisam samo industrijalac sa najjačom distributivnom mrežom na svetu, već razvijam i bankarstvo, osiguranje, suvlasnik sam drugih velikih firmi…
Pranje novca i utaja poreza su u pravno i tržišno uređenim zemljama ne samo nemogući, već i veoma kažnjivi. Moju kompaniju čini više od 120 pravnih subjekata - firmi, preduzeća. Sve one posluju u mnogo uređenijim zemljama nego što je Srbija. Nijedna moja firma, nigde u svetu, nije osumnjičena za bilo kakav finansijski prekršaj. O tome brinu mnogo kompetentnije i efikasnije finansijske i pravne institucije nego što su naše.
Koliki ste porez prošle godine platili u Srbiji, a koliko u drugim zemljama u kojim poslujete?
- Bio bi mi veliki problem da sad sabiram poreze koje su moje firme širom sveta platile u zemljama u kojima posluju. Ali zato ću precizno odgovoriti koliki porez je platio 'Cepter' u prošloj godini u Srbiji - 8.262.000 evra.
Uprkos veličini kompanije 'Cepter', njeno učešće u srpskoj privatizaciji, ako se izuzme sporni slučaj Brodogradilišta 'Beograd', nije naročito zapaženo. Zašto je to tako?
- Vaša konstatacija o mom skromnom učešću u 'srpskoj privatizaciji' je tačna, ali, priznaćete, ne uklapa se u stereotip o meni kao čoveku koji je 'kupio pola Srbije' i koji 'vlada Srbijom'. U suprotnosti je i sa stalno serviranom tezom da mi je pokojni Đinđić nameštao kupovine preduzeća, jer za njegovog života nisam kupio nijedno preduzeće. Dakle, nešto nije u redu ili sa činjenicama ili sa nečijom 'logikom', zar ne?
Uzgred, pošto kupovinu Brodogradilišta 'Beograd' nazivate spornom, želeo bih da čujem šta je sporno u toj kupovini.
Bili ste zainteresovani i za kupovinu 'Soko Štarka'?
- Iskreno smo bili zainteresovani. Kao priznata kompanija na svetskom tržištu želeli smo da od ovog preduzeća napravimo lidera konditorske industrije u ovom delu Evrope. Pregovori su vođeni više od šest meseci. Kad smo definisali sve detalje, uključivši i cenu od 18 miliona evra koju smo bili spremni da platimo, došlo je novo rukovodstvo 'Štarka' i sve vratilo na početak. Zahtevali su nove pregovore, razglabanja unedogled. Da sam spreman na takvo gubljenje vremena, nikad ništa ne bih napravio. Odlučio sam da odustanemo. Vreme će pokazati ko je više izgubio, mada mi se čini da je već sada jasno.
Dobili ste i ekskluzivno pravo da administrirate kredite za mala i srednja preduzeća koje odobrava vladina agencija, osnovana kapitalom četiri anonimna biznismena. Da li ste vi jedan od njih?
- Da. Po prvi put otkrivam da sam, na nagovor premijera Đinđića, uložio vlastiti kapital i ponudio ga malim i srednjim preduzećima po najnižoj kamati. Najprirodnije je bilo da moja banka administrira moj kapital. Ali odmah su usledili napadi, insinuacije, paranoja: zašto baš 'Cepter'? Nisam smatrao da treba bilo kome da se pravdam za vlastiti novac.
'Cepter banka' je mnogima trn u oku. Možda i zbog toga što u 12 godina svoga postojanja ni jednog jedinog dana nije bila nelikvidna, čime se mnoge banke ne mogu pohvaliti. U poslednjih nekoliko dana doživeli smo novi brutalni atak na 'Cepter banku'. Bez ikakvog obrazloženja, Vjera Đurišić, predsednik Stečajnog veća 'Sartida', naložila je da se osam miliona evra iz stečajne mase tog preduzeća, deponovane u 'Cepter banci', prebaci u druge banke. 'Cepter' je tri godine finansirao 'Sartid', pa se egzibicija Vjere Đurišić ne može objasniti ekonomskim razlozima, već samo ličnim interesom.
Posledice takvog voluntarizma bile bi teške i za mnogo veće banke, ali pošto mi je veoma stalo do stabilnosti 'Cepter banke' nisam dozvolio da ovaj atak ugrozi njenu likvidnost. Međutim, ostaje otvoreno pitanje namera onih koji tako drsko i javno pokušavaju da podriju temelje jedne od najsigurnijih banaka u Srbiji.
Prozivaju vas da ste nazaslužniji što je Zoran Janjušević dobio mesto savetnika za bezbednost premijera. Pare sa Sejšelskih ostrva uplaćene su na račune Janjuševića i Kolesara u 'Cepter banci'? Stečajni upravnik Brodogradilišta 'Beograd', koje je vaša kompanija kupila pod, za mnoge, sumnjivim okolnostima, takođe je bio Zoran Janjušević. Kakve su vaše veze sa njim, a kakve sa Vukom Hamovićem?
- Konačno, da se čuje i istina. Pokojni Đinđić i ja smo upoznali Zorana Janjuševića istovremeno, na slavi kod jednog prijatelja (Sv. Jovan 2001. godine). Ranije ga nisam poznavao. Mislim da ga je tada premijer pozvao da dođe kod njega u Vladu na razgovor. Dakle, nemam nikakve 'zasluge' za Janjuševićevo nameštenje u Vladi. Takođe, nisu tačne ni tvrdnje da je Janjušević bio zaposlen u 'Cepteru'. Činjenica da je imao otvoren račun u 'Cepter banci' ne govori ništa, jer svako može imati otvoren račun u bilo kojoj banci.
Ne poznajem Vuka Hamovića. Činjenica je da je Hamović bio najveći poverilac Brodogradilišta 'Beograd' i da sam otkupio njegova potraživanja prema Brodogradilištu. Međutim, on nije predstavljao konzorcijum poverilaca kad smo vodili te razgovore.
Kad je Brodogradilište izašlo na tender, za njega niko nije pokazao interesovanje, verovatno zbog činjenice da je 'Cepter' već bio većinski poverilac… Ali, da skratim: ukoliko se neko smatra oštećenim, vrlo rado ću mu ustupiti Brodogradilište za 13,5 miliona evra, dakle po istoj ceni po kojoj sam ga i kupio.
Nakon ove javne ponude očekujem da će konačno prestati spekulacije o navodno 'sumnjivim okolnostima' pod kojima je privatizovano Brodogradilište.
(u sutrašnjem broju: 'Šta mi je rekao Đinđić 11. marta uveče') Tanja Nikolić Đaković - Branislav Krivokapić
