Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2013, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ja imam talenat i u zatvoru
NE pamte zaposleni u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, ali i osuđenici, da je toliko smeha, aplauza i oduševljenja bilo među zidovima ove ustanove na Klisi, kao u petak na premijeri projekta „Zatvoreni talenat“. Osuđenici, njih 12, smenjivali su se pred publikom, otkrivajući talenat za pesmu, recitovanje i glumu. Sala za posete, za tu priliku pretvorena u svojevrsno pozorište, na trenutak je poslužila da zaborave gde se nalaze i zbog čega. Pozdravljani burnim aplauzima, na kakvim bi im >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pozavideli i profesionalni glumci, brzo su savladavali početničku tremu. Led na sceni, doduše, ne na daskama koje „život znače“, „probio“ je Zoran Mitrović, među osuđenicima poznatiji kao Keba, pesmom „Nesrećan sam odmalena“ iz kultnog filma „Ko to tamo peva“. Sa pevačkim iskustvom, kako sam kaže, stečenim na svadbama i u kafanama, ponosno je stao na scenu i zapevao. Već posle prvih stihova, prolomio se gromoglasan aplauz, a onda se začulo horsko pevanje. U već prilično opuštenoj atmosferi, pred publikom, osuđenicima, predstavnicima Grada i zaposlenima u zatvoru, smenjivali su se nastupi.PRIČA SVIH NAS - Divno je bilo proteklih meseci raditi nešto neuobičajeno za zatvor - iskren je Miloš Marković, kojem je do izlaska preostalo još tri meseca. - Nije mi bilo teško da govorim odlomak iz knjige, jer to je u stvari priča skoro svih nas ovde. Oslikava naše živote. Miloš Marković, koji je već sedam meseci „stanovnik“ zatvora na Klisi, sedeći za stolom i pisaćom mašinom, i uz fenjer, pročitao je monolog iz knjige Dragana Kecmana, nekadšnjeg zatvorenika, sa kojim je zajedno boravio i u CZ. U potresnoj ispovesti - „pismo sinu“, u kojem ovaj opisuje svoj život kao tridesetogodišnjaka i šta ga je odvelo na stranputicu, mnogi iz publike su se prepoznali. - Nikada nisam pio, a kada sam počeo, dva, tri dana se nisam treznio - deklamovao je Miloš u monologu. - Bilo je svega, šmrkao sam kokain, to je skupa zabava, najveći porok je kazino, zelena čoja, viski ... Vlada Jakšić zatim je izrecitovao svoju pesmu „Čekajući kiše na Klisi“, inače nagrađenu pre nekoliko meseci na festivalu u Valjevu. Setnim glasom, kazivao je kako čeka pismo koje neće doći, jutra se s mukom rađaju, i da sve boje imaju nijanse sive... Najveći aplauz i smeh izazvao je i odlomak iz monodrame Josipa Pejakovića „Fadil Štil“.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
