Izvor: Politika, 12.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"JUGIĆ" NA KALIŠU
Srbi, leto i vojska Proteklih dana ministar odbrane Srbije Zoran Stanković imao je dve izjave: prvu "da će vlada Srbije, odnosno premijer odlučivati o angažovanju antiterorističkog bataljona" i drugu, "da mi našu vojsku ne spremamo za ratne operacije, odnosno da nemamo nikakve namere niti spremamo vojsku da aktivno učestvuje u eventualnim oružanim sukobima na ovim prostorima".
Za prvu izjavu ministar je požurio da se izvini svima koje je njegova izjava pogodila, jer su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mediji požurili da jave "da je u toku bitka za vojsku između premijera i predsednika". I predsednik Srbije požurio je da naglasi da vojskom komanduje isključivo on i da bi svako drugo rešenje mimo postojećeg bilo opasno, jer je igranje vojskom opasna stvar.
No, kako je ministar odbrane rekao da mi vojsku ne pripremamo za neke vojne operacije, već, valjda, za borbu protiv ptičjeg gripa, poplava i slično, čemu uopšte briga ko komanduje takvom vojskom? Zašto bi vojska koja se ne priprema za rat uopšte bila opasna? Zbog moguće zloupotrebe na unutrašnjem planu? Ma, hajte! Ovi oficiri i podoficiri gledaju kako da prežive od prvog do prvog, ko će sve odleteti u penziju, kako se prekvalifikovati za civilni život...
Ostaće, ipak, upamćeno da na Stankovićev "poklon" oko upotrebe protivterorističkog bataljona premijer Srbije nije uopšte reagovao.
Naravno da je ministar izjavu oko odbijanja svake mogućnosti da vojska učestvuje u nekom ratnom sukobu na ovim prostorima dao u kontekstu prethodne izjave zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića o tome "da bi u slučaju da Kosmet dobije nezavisnost južnu srpsku pokrajinu trebalo, u krajnjoj liniji, braniti i oružjem".
Za svoju potpuno nepotrebnu izjavu ministar je već dobio mnoge pohvale, iako je on prvi ministar odbrane u istoriji koji je javno rekao da svoje vojnike neće učiti kako da ratuju. "Pis brader", vodite ljubav momci, ipak smo po nečemu prvi u svetu. Ministra odbrane pod hitno treba zaštiti od sopstvenih izjava za medije.
No, Generalštab izgleda ne razmišlja kao ministar Stanković, pa se formiranjem Prve brigade uveliko krenulo u reorganizaciju kopnene vojske. Kritičari kažu "da je prekomponovanje celog Novosadskog korpusa nezakonito, jer je učinjeno na osnovu Strategijskog pregleda odbrane, koji je tek u formi i fazi predloga čak i na sajtu ministarstva odbrane".
Kritičari, naime, brinu šta će biti ako takav nacrt ne potvrdi i Skupština Srbije? Nema brige zlobni kritičari, ovi u Skupštini Srbije ionako nemaju pojma o tim stvarima, a uostalom čvrsta i javno saopštena namera vojske jeste da ne vodi bilo kakav rat. Verovatno i ako nas neki zlikovci prvi napadnu? Jer, za rat je potrebno najmanje dvoje! Kao i za ljubav.
Sukob Izraela i Hezbolaha najbolje pokazuje kako su naoružani i opremljeni moderni teroristi. Da li se i Srbiji jednog dana može dogoditi nekakav Hezbolah? S one strane kosmetske, za sada administrativne, granice? Ili na jugu centralne Srbije? Ili negde drugde? S raketama koje bi fujuknule po našim gradovima? Optimisti bi rekli da to Amerikanci ne bi dozvolili. Pesimisti kažu da se mnogo toga u svetu, ipak, odvija i mimo američke volje, da je i Hezbolah došao do raketa bez dozvole SAD, da je Balkan sve manje interesantan za Ameriku, konačno da i Amerikanci ne mogu svuda da stignu. Posebno, ako se ne radi o njihovim životima.
Realisti vide da su Izraelci protiv Hezbolaha u prvom pravom ratu između jedne armije i terorističke organizacije upotrebili masu tenkova i samohodne artiljerije, avijaciju, helikoptere i komandose, mornaricu...
Naša je borbena avijacija sada slaba, 25. ovog meseca na Batajnici tek treba da se pojavi ministar finansija Mlađan Dinkić i svečano objavi da je konačno dao pare za remont aviona. Prethodno će ga, verovatno, malo i provozati avionom. Da se odobrovolji. Ako, i treba! Naša artiljerija nema savremenu municiju, naše tenkove T-55 bacamo u staro gvožđe, a T-72 rado bi prodali. Izraelci čuvaju u rezervi još i "patone" iz korejskog rata.
Svođenje trupa Vojske Srbije na potpuno profesionalan sastav odvija se u uslovima nepovoljne demografije, umesto da se "stanjuju" združene jedinice imamo velike redukcije. Sadašnja gustina komandnog kadra u pešadiji vrlo je mala, neodrživo je da četa ima samo dva oficira. Povećanjem broja oficira i podoficira u aktivnim jedinicama treba poboljšati obuku, ali i smanjiti rizike raznih nesreća. Treba sagledati izraelska iskustva gde jedan aktivni bataljon "rađa" drugi bataljon pretežno popunjen rezervistima.
Umesto rasprava o stručnim stvarima, imamo izjave ko komanduje vojskom, bitku oko rasprodaje vojne imovine, rat oko toga koje će ministarstvo dobiti Palatu federacije, koje će se ministarstvo useliti u koju zgradu vojne komande.
Pri tome je kao najopasnija jedinica Vojske Srbije, zapravo, označen Vojni muzej na Kalemegdanu. Bili im u inspekciji međunarodni vojni osmatrači i pregledali da li su sve cevi topova i tenkova na Kalemegdanu zalivene. Zatim je javno preduzeće "Beogradska tvrđava" pokušalo da se useli u zgradu Vojnog muzeja.
Napad je odbijen, ali pre neki dan radnici tog preduzeća nisu pustili "jugić" sa vojnim tablicama, u kojem su bili majstori i materijal za popravak stare telefonske centrale da dođe do zgrade Muzeja. "Jugić" i njegov vojni broj nije bio prethodno najavljen, pa je vozaču rečeno da ubuduće mora iz ministarstva odbrane, sa potpisom ministra, da stigne faks s registarskim brojem "jugića" koji stiže.
Leto je...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: ]
.jpg)
