Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2018, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

JUBILEJ "NOVOSTI": Bitka za profesiju i tiraž

Zapisi o nastanku, prohujalom vremenu, usponu, greškama i ljudima. Rizično je bilo igrati se sa vladajućom politikom. Pogotovo sa ljudima na vlasti U MEDIJIMA je posebno umeće pomiriti interes čitalaca i interes društva. Pogotovo ako uslovi nisu takvi da se vlast bar delom oseća odgovornom za očuvanje slobode govora. I to je ono što naš veliki pisac Dobrica Ćosić naziva duhom u izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao. Dobrica >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je ovo napisao, misleći, sa distance od pet decenija, na vreme u kojem su "Novosti" nastale. I to ima posebnu vrednost, jer je svakako nepristrasniji od onih koji su u tim novinama radili. Rekao je istinu - bilo je to odista vreme u kojem je sitnica mogla da odlučuje o sudbini ne samo pisca, već i novine. "Novosti" su stasale i pele se ka tronu najtiražnijih i uticajnih novina - najčešće u kriznim društvenim periodima. Izdržale su konkurenciju listova slične koncepcije. Bile su često na udaru republičkih političkih rukovodstava. Još češće su lokalni funkcioneri pokušavali da se obračunavaju sa dopisnicima. Pročitajte još - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih PRVI, koji je na svojoj koži osetio šta znači i sitna "politička nepodobnost" bio je Slobodan Glumac. Prvi mandat je okončao odlaskom sa dužnosti po "potrebi vrha države". Otuda i Glumčeva deviza - glavni urednik ne sme da se "zalepi za svoju fotelju". I "Novosti" su stalno rasle i održavale se na vrhu, dok neki nisu pomislili da su nezamenljivi.. I posle toga - "Novosti" su ostale dugo izazovne, rizične i opasne. Istrajnost u nameri da novine budu ozbiljne, čitljive, bez dugih tekstova, hrabre da kažu istinu i ukažu na greške - nikada, ni u jednom društvenom uređenju, nije "plovidba po mirnom moru", bez opasnih hridina, koje je objektivno teško izbeći. I sve se to bogato plaćalo. Ono oko čega se nikada nismo sporili u to vreme je bilo - nikada ne objaviti neistinu zarad mogućeg trenutnog tiraža. I nikada ne biti uvredljiv, čak i kada je reč o kriminalcima. Znali smo da samo iznošenje zlodela karakteriše krivce i nema razloga "ubijati" ga i rečima. SAMA profesija se branila od takvih koji ruše profesionalni moral i ugled - i čine novine "petparačkim"... U tome su "Novosti" bile na nivou zakona zapadne štampe, gde neistina koja kalja ljudsko dostojanstvo košta skuplje od "zlatnih kočija". Skuplje od toga se plaćalo samo zaletanje u sferu "ideološkog protivljenja". U nas se to plaćalo smenjivanjem vodećih ljudi, u štampanim ili elektronskim medijima. Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Rađanje večernjeg lista "Novosti" su često bile "nestašne", ponekad "neposlušne" - ali u periodu o kome svedočim - nikada podaničke. Uvek patriotske u onom prastarom obliku, baštineći nasleđe generacija koje su održale Srbiju na raskršću tuđih puteva. Rizično je bilo igrati se sa vladajućom politikom. Sa ljudima na vlasti. Izbegavati otvorene sukobe. Moguće je bilo kritikovati, ali krajnje dokumentovano. Oni koji su stvarali "Novosti" nisu dosegli nivo da budu "gazde sebi samima", već uvek "zarobljenici" i "sluge" ideji da su makar tiražniji, ako ne i bolje od ostalih u gami srpskih, a ranije i jugoslovenskih, štampanih medija. GOVORIM o vremenu u kome su se precizno merili tiraž i remitenda svakih novina i kada niko nije mogao bez osnova da se hvali da je najbolji ili najtiražniji! Zabluda je, naravno, govoriti da ukupni društveni odnosi nisu uticali na koncepciju i uređivačku politiku svih medija. Podjednako, kao i tvrditi da su u ukupnoj društvenoj klimi i Srbija i Jugoslavija bile "tamnice naroda". Još manje nipodaštavati dostignuti stepen ekonomskog razvoja. I potcenjivati nekadašnju Jugoslaviju u celini. Pogotovo nipodaštavati ili optuživati one koji su je tada gradili, jer su sadašnjim generacijama ostavili bogatu "porodičnu srebrninu". Čak i u slobodi javne reči i stepenu poštovanja osnovnih ljudskih prava. "Novosti" nikada nisu bile nečije. "Borba" ih je pokrenula u trenutku tršćanske krize kao zamenu za svoja večernja vanredna izdanja i, ako su i bile pod nečijom kontrolom, onda je to - pod autoritetiom direktora cele kuće. OVE NAŠE novine pojavljuju se u istorijskom razdoblju u kojem je Beograd svojim demokratskim i modernizacijskim duhom, novim idejama, avangardizmom u kulturi i umetnosti bio središte i svetionik ne samo Jugoslavije, nego i svih socijalističkih zemalja jugoistočne Evrope. U tim pedesetim godinama obnavlja se NIN, pokreću listovi za kulturu "Danas" i "Svedočanstva" i časopisi "Delo" i "Savremenik". Teško je bilo i redakciji da se nosi sa tim teretom slave, ali i svakom ko bi hteo da se postavi iznad "Novosti". U samo nekoliko godina događalo se ono što obično ispuni ceo novinarski vek. Bilo je to vreme promena u društvu. I to se odražavalo i na novine. Vreme u kome se činilo da imamo slobode veće od stvarnih. Tu zabludu smo uvek bogati plaćali. ŽIVOT je nametnuo potrebu da su se "Novosti", upravo zbog rasta tiraža, osvajanja tržišta u svim republikama, a ne samo u Beogradu, u mnogo čemu i ne tako retko sukobljavale skoro sa svim republičkim rukovodstvima. Pa, i srpskim. Svako je branio svoje pravo da bude isto tako neprikosnoven u svom okrugu, kao i prema listovima čiji su osnivači bili u republikama. Pročitajte još - JUBILEJ "NOVOSTI": Čitalac je pronicljiv čovek Pogotovo što se to odigravalo u najosetljivijem političkom periodu menjanja Jugoslavije. Ne biva da vreme u kome smo svi imali zaposlenje, besplatno obrazovanje, zdravstvo, išli na radne akcije, ali i na more, kada je jugoslovenski pasoš više vredeo od američkog, da samo politički odnosi, a pogotovo odnosi političara i foruma ostanu "nešto nedodirljivo"?! NA PRVU godišnjicu lista, oktobra 1954. godine, tiraž je iznosio 40.483 primerka. Iz godine u godinu tiraž je rastao. U početku to smo vezivali za određene događaje. Recimo u dane posle zemljotresa u Skoplju tiraž nam je dostigao 216.551 primerak. Posle ubistva predsednika SAD, Dž. F. Kenedija "Novosti" su štampane u tiražu od 356.626 primeraka. Nema glavnog urednika koji se ne oseća nesrećnim kada listu pada tiraž. Ili, kada nije u stanju da prevaziđe prethodnika. I u tome je veoma bitno očuvati stečeno. Ako već sticajem okolnosti ili svojim greškama ne uspe da unapredi list, a time i tiraž. Dakle, valja odvojiti velike događaje koji vuku tiraž. Recimo, u vreme četvrtog plenuma CK SKJ, kad je smenjen Ranković, tiraž se popeo na 412.910 primeraka. Zahvaljujući izveštajima o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, tiraž je dostigao rekordnih - 494.845 primeraka. Za Prvi maj 1971. godine štampano je 503.784 primerka "Novosti". Tiražni rekordi postignuti su u broju za novu 1971. godinu - 722.477 primeraka. U danu posle smrti Josipa Broza Tita "Novosti" su štampane u 1.030.000. PRVI put je nedeljni prosečni tiraž u aprilu 1971. godine bio od 428.872 (najmanji) do 443.781 (najviši) - bio je to pravi podvig postići kontinuitet u tiražu više od 400.000 primeraka! I to tri nedelje uzastopno nije bilo dana a da tiraž nije bio znatno iznad četiri stotine hiljada. Uostalom, najbolje je prikazati štampani tiraž prema zvaničnoj evidenciji štamparije. Slabost tog pregleda je što štamparija nema onaj drugi veoma bitan podatak - prosečnu remitendu. Ono za šta postoje dokazi je da je u periodu krajem šezdesetih i početkom sedmadesetih godina remitenda bila na "granici snova" - dugo oko 8,5 odsto, da bi se kasnije popela na nešto više od 10 odsto. SUTRA: Dopisnička škola života

Nastavak na Večernje novosti...